Srpski sion

С хр. 866

„СРПСКИ СИОН."

Бр. 52.

њене дужности и учињене милости Божићње, осетити у нуној сласти Божики.у радост, која је највећа у љубави и милости нрема ближњем. Снојите са Божићњом радости и Божићњу милост, и ви ћете веселије клицати: Христос се роди!

Проповед У недељу пред Рождеетвом Хриетовим. Јеванђеље по Мат. гл. 1. ет. 1 —18. Прерадио: Милан Попадик Сами почетак јеванђелске књиге, јесте почетак радости. Јер ево ми иравославни Хришћани, чусмо данас родословље Христа Сина Божјега, Начелника благочастиве вере наше. Ово родословље започиње свети јеванђелист Матеј са праоцем нашим Аврамом, а свршава са Јосифом мужем Маријиним, од које се роди Исус Христос. Из тога јасно увидети можемо, да смо ми у вери сагласни са најстаријим мужевима, који су у благочашћу прослављени, да се света вера наша није јучер нојавила, него тада, кад је и само биће људи започело, да је она та иста од самога ночетка света Тако је веровао Мојсеј и Давид, и сви који су у старом завету били, тога истога богоштовања држао се Аврам; тим путем к спасењу ишао је и Адам са свима праоцима, који су још ире потопа били; по тим стопама вере и ми данас ходимо. Таква вера и све старе: оце, праоце и браћу нашу с нама саједињава, па и нас старима чини. Таква вера, ма да је х;роз различите фазе живота свога пролазила, као на пример: доба повоја и детинства свога, младићко и зрело доба своје; то је ипак свагда све људе у једно тело опћинства православнога везивала, па и данас везује и снаја. 0 дивнога превасходства вере наше! Као што цар и пророк Давид вели: „Свему савршеноме видех крај; али је заповест Твоја, Боже, веома широка" (исал. 119 96). Но пошто пак ово расуђивање о вери, не само да је само но себи важно, него још и за наше утврђење у вери и утеху корисно; то са духом кротости у исто ум свој заронимо и темељито га проучимо. Истинита вера јесте баш вера стара; јер је још нрви човек Бога штовао, и докле се год за злим духом повео није, чинио је све

оно, што је Творац од њега изискивао, и што је потребно било да блаженство задобије. Такво богоштовање ваља да буде истинито, јер је исто још ирвоме човеку од самога Бога откривено; па шта више оно је и најстарије, јер пређе њега није ни било никаквога богоштовања. По томе је дакле и свака новина у вери неоправдана и грешна. А какво је пак то најстарије богоштовање било, и у чему се оно састојало; то се види из речи апостола Павла. који вели: „без вере није могуће угодпти Богу; јер онај који хоће да дође к Богу, ваља да верује да има Бога и да плаћа онпма који Га траже" (Јсвр. 11. 6). То је битна сила богоштовања. Али у овпм кратким речима апостоловима много се садржи. Јер ко верује да има Бога, тај уједно мора и то веровати: да је Он свемогућ, милосрдан и праведан. По свемогућству своме Бог нас заштићава и од свакога зла брани; по милосрђу своме утврђује у нама наду на спасење, а по лравди пак својој изискује од нас савршену светињу, која је сходна са светом вољом Његовом. Но пошто се пак сваки човек, по урођепој му слабости и немоћи, свагда пред лицем Божјим грешним осећати мора; то је онда он свагда к милосрђу Божјем прибегавати морао, и за темељ вере своје то начело иостављати: да нас Бог, не по нашим заслугама, но по једином милосрђу^ Свом спасава. И тако би дакле правда зихтевала, да ми као грешници од Бога заслужену казну добијемо, јер нравда Божја никада наружена бити не може. А на који пак начин може Бог иомиловати нас, а да и свога правосуђа не наруши; — то човек својим умом постићи не може. Зато је Бог недостатак овај Својим откривењем допунити благоизволео. А то откривење, које је тако мало уму човековом постижно, састоји се у овом: Бог је објавио: праоцима, оцима и нророцима, да ће у своје време, кад тело човечје на себе прими, учинити помирење правосуђа са милосрђем. Зар ови чланци вере, богољубазни Хришћани, нису ти исти, на којима се и Богом благословено Хришћанство утврђује? Јер праоци и оци наши веровали су у Бога и својства Божја, веровали су да ће Христос доћи да избави људе, и том су се вером оправдали. Тако је Бог још ирвом човеку Адаму објавио, да ће се од његова семена родити Онај, који