Srpski sion

бр. 2

„СРПСКИСИОН."

Стр. *3.

за какву разлику ни међу људима; она не зна за „Грка ни Јеврејина, за, обрезање и необрезање, за дивљака ни Скита, за роба ни слободњака" (Кол. 3, 11.) у њој нема чак „ни мушкога рода ни женскога" (Гал. 8, 28), него је у њој „све и у свему Христос" (Кол. В, 11). 4.) Она је аиосшолска, јер је Христос изабрао и узео за помагаче у своме спасоносноме делу извесне љуце, т. зв. „апостоле", њих више од осталих поучавао, њима нарочито науку своју тумачио, њих још за живота свога, слао, да друге поучавају, и њима наложио, да после Њега „иду по свему свету" (Мар. 10, 15.) н да „уче све народе" (Мат. 28, 19.), њима, предао п поверио, да ону цркву, К0 ЈУ је Он основао, којој је он темељ положио, они даље зидају и дозиђују, као што то и св. иисмо потврђује рекав, да је црква „назидана на темељу апостола и пророка, где је камен од угла сам Исус Христос" (Ефес. 2, 20.). У цркви Христовој, дакле, има се оно веровати и онако чинити, што су апостоли казивали и учили, и како су они чинили. То је укратко наука православна о св. цркви. По назаренском учењу „црква Христова јесте заједница и скуп верних љубимаца Божјих, посвећених у Христу, слика и прилика грађана горњега Јерусалима, — у којима се он нреображава духом славе, који сва блага имају као домаћи Божји" („Назаренство" 61.). Из овога видимо, да назарени узимају цркву Христову у смислу најужем, обичном: као заједницу живих људи, који су „расејани по овоме свету, где их сматрају као зликовце" и који „јако пате под ударцима садашњега Јерусалима." (Иста страна.) — Знају ли и узимају ли назарени цркву Христову у смислу ширем: као заједницу људи, било живих или и већ умрлих; на онда у емислу још ширем и најширем, али строгом: као заједницу свих разумно-слободних суштастава, како људи, тако и анђела, — то не знамо, јер немамо назаренске догматике, а немамо је из узрока, што је зар и сами немају. Да ли и назарени уче и верују, да је нрква Христова: једна, света, саборна и апостолска — и тога не знамо, а из горњега узрока. — Но : 1. Да и назарени уче и верују, да. је црква Христова једна сведочи, то што тврде,

да само они сачињавају истиниту цркву Христову, и што одричу право на назив цркве Христове како другим разним вероисповедима, тако и самом Православљу. — Гледе науке о јединству цркве Христове разликују се назарени од својих блиских рођака — протестанта. Протестанти уче да једне видљиве, цркве Христове — нема, другим речима, нема на земљи ни једне верске заједнице, која би се искључиво црквом Христовом назвати могла; црква је Христова, истинита, једна, али је та црква невидљива, и њу сачињавају извесни — наравно добри и праведни — чланови разних верских заједница; — међу тим назарени верују, да црква Христова постоји и видљиво; да верска заједница, која сачињава ту цркву Христову, може бити и јесте само једна, и то је њихова. 2. Да назарени верују, да је црква Христова света, то они показују — тако рећи и видљиво и — што 'но реч—„руконипателно", јер тврде, да је њихова верска заједница „заједница светитељска", која се састоји из самих „препорођених и безгрешпих чланова", који пошто су „већ једном крштени, више ни грешити не могу". („Назаренство" стр. 61., 109. и 84 ) — Па та светост назаренске цркве Христове, та безгрешност чланова њихове верске заједнице може се и видети, јер они не пуше, пе опијају се, не краду, не псују, не хуле Бога, не лажу, не свађају се, не чине прељубе." (Један разговор с назаренима" стр. 7.) И у овом се назарени разликују од својих рођака, иротестаната. Нротестанти верују, да и у друпш верским заједницама може бити добрих и праведних људи, достојних чланова невидљиве цркве Христове; међу тим назарени то одлучно одричу. Протестанти не мисле и не говоре, да се њихова верска заједница састоји из самих „светих и безгрешних" чланова; међу тим назарепи не само да мисле, него то и одлучно тврде. Назарени тврде, да је њихова верска заједница -— „заједниЦа светитељска." Познато је, да назаренску заједницу сачињавају не само „браћа и сестре", него и „пријатељи и пријатељице", који још ни „препорођени" нису, те ни у.безгрешни и свети бити не могу. А кад је тако, како онда могу говорити и тврдити, да је њихова верска заједница — „зајеДница светитеља" ?!