Srpski sion

Б р . 16. „СРПСКИ

овде једно ретко уживане. Давало је концерат певачко друштво из банатског еела Соколовца, којеје између Вазијаша и Беле Цркве. То је друштво састављено из све самих сел^ака и сељанки. Концерт је био изванредно добро носећен; даван јеунајвећој сали београдској (на Булевару!), и оиет многи свет није добио места. А испао је, може се рећи, на опште задовољство. Друштво је певало готово све саме венггачке песме. Милпна је била гледатн скромност красних банатских Српкиња; милина гледати њнхово укусно одело ; нилипа слушати њихово умилно певање; милина гледати пред собом живи нример, шта може учинити крепка воља једног ваљапог срнског свештеника. Име тога свештеника, којн је своје младе сељаке и сељанке научио и црквеном и светском певању, — и то још како научпо —, и кога су овде лепо вазвали „Срнским Славјанским", треба широм Орпства да се зна — зове се Прока МилошевиЛ. (| Протојереј ТриФун БранковиЈ) парох Темпшварско-фабрички, преминуо је у Господу 12. априла у 4 сахата у јутру т. г., после дугога боловања, у 67 својој годинн. Честити покојник беше отац професора богословије нреч. г. Димитрија Бранковпћа. Посмртницу за својим ваљанпм свештенпком издала је п српска православна црквена општина Темишварско-фабрпчка. Лака му земља п плЛ1АТХ ! (| Архимандрит Григорије Гогоо) парох православне грчке и македо-валахијске црквене општине у Будимпешти, преминуо је у Господу дана 11. (23.) априла т. г., у Будимпешти, после тешкога боловања. Нри опелу началствовао је високопреосвештени господнн еннскоп Будимски Лукијан БогдановиИ , уз саслужбу архнмандрита православне грчке онштпне Бечке, те г. г. Корнелија Чупића пароха Сентандрејског и админ. протопрезвнтерата Будимскога, сапароха покојнпкова Јована Георгијадеса, синђела Георгија Марјановића, адм. парохије Будимске јереја Дпмитрпја Рајића и јеро!)акона Доситеја Поповића. Онело је невано и читано на чистом новогрчком језику, те је веома годило онштинарима грчке општине кад су чули и високоиреосвештенога господпна епископа нашега Лукијана на грчком језпку невати и чнтати св. Јеванђеље, дотичне молитве и стнхире. — Покојник се родио на острву Лесбосу 1826 год. Науке је свршио у Цариграду. Атини и Паризу са одличним успехом, п получио степен доктора богословије. Бно је нрофесор у Царнграду. Доцннје био је код Александријскога патријархата нроповедник, а када су, оно, Енглези нре 18 год. Александрију бомбардовати отпочели, да избегне опасност, до|е у Будимпешту, и од тога доба жпвно је овде, као парох грчке православне цркв. онћине, оа титулом архимандрита. Гуконоложен је за ђакона у Филиноиољу г. 1852. митрополитом Хрисантом, за јеромонаха, презвитера, н односно Архимапдрита г. 1870. Цариградским патрц-

СИОН. и С тр . 255.

јархом Антимом. Говорпо је грчки, француски и немачкн. Лака му земља и в'кчндА падглту,! (ј Др. Милош Раји!) умировљенп судија краљевске табле и бивши народни секретар, преминуо је 15. (27.) априла т. г., у 3 сата у јутро, иосле краткога, али тешкога боловања, у својој 64 годинн, у Будимпешти. Лака му земља и вечан спомен!

ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. Аа К. 277/173 ех 1898. 38 1 -3 С Т Е Ч А Ј. На упражњену парохију IV. разреда у Лединдима овим се стечај расписује. Компетенти нека своје прописно биљеговане и инструјисане молбенице надлежним путем овој конзисторпји до укључиво 15. (27.) маја о. г. поднесу. Пз седнице архидијецезалне конзисторије, држане у г Карловцима 15. (27.) аирила 1898. Архидијецезална Конзисторија. РАСПИС НАТЈЕЧАЈА РАДЊА. 31 2-з Нзвађање реконструктивних радња на цркви и станбених просторија правосл. српског манастира Гргетега код Нрига у Срему, имаде се путем натјечајних понуда разделити; Сви к тому одговарајући нацрти, као и опћенити грађевни увјети, трошковнпци и опис целе градње може се код управе манастира Гргетега. сазнати, а иотоња образложења истих извјешћује такођер грађевна управа, краљ. грађ. савјетник Н. Во11е у Загребу. Све су радње по сљедећим групама раздјељене, те се могу као поједине груне или више њих заједно подузетницима на извађање дати. Поједине групе су следеће: Станбене просторије манастира.

Градитељске радње (већим делом ручне радње инклусивно доставе зидних спона ф . 597Г34 Клесарске радње „ 1072-00 Тесарске радње „ 3347 73 Покривачке радње (саморучни послови) „ 333-22 Лимарске радње „ 1394'20 Столарске радње „ 4002-77 Ковачке и браварске радње . . „ 1115-50 Столарске радње „ 382-45 Пећарске радње „ 520-00 радње на цркви Градитељске радње (већим делом ручне радње инклусивно зидних спона ф . 7622 56 Клесарске радње „ 919 85 Тесарске радње „ 1955 96 Покривачке радње „ 340 30 Лимарске радње „ 3367'85 Столарске радње „ 527-00 Браварске радње „ 1318.04