Srpski sion

Бр. 25.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 395

Драги ученици! ГГосле топле молитве благодарности душе наше Богу у цркви, и носле одушевљена усклика у знак наше оданости Његовој Преузвишености Господину Георгију и дубока ноштовања према нашим суграђанима шта осгаје још да вам се каже на ноласку вашем својој и растанку за време с овом народном кућом? Да ли да вас похвалим у име врховне управе нашега завода, Његове Светости и високог Патроната за вредноћу и поелушност вашу вашим учитељима, на чему оснивате своју будућност и правдате народно надање који вас тако радо назпва својом узданицом 1 У томе самоме већ је ваша похвала и награда; а моја је дужност, док сте год под нашом негом и руком, да сваки пут и изразу задовољства додам по који добро мишљени савет као сведоџбу нашега старања у помоћ и за. добро вашој младости. Нисте ви никада без иоуке и опомена, које вам се чине и онако у послене дане од стране ваших професора, и овако у свечаним приликама вазда ионављају, — осим што вам се у предметима школским редовно и обавезно даје п предаје Божја и људска, света и ироцеђена мудрост и благо, које су највећи умови свију векова дигли из скровишта природе и духа, нретопљено и прерађено за ваш узраст и за ваше године. Јамачно су вам још у иамети и сећаћете их се целога века, пријатељске речи и очински саветн ваших наставника, који вам тумаче и допуњавају из дубљих књига оно, што учите из својих, а све пропраћају искустром свога живота и казивања других. IIо кадкад, као данас, ја имам у томе да их заменим, али слабо што да додам, те ни да поновим за, њима, јер бих.тада морао улазити у ситнице њихових струка и предмета, а то је, готово рећи, њихово искључно поље и особно схваћање прилика, које су тако разноврсне. Стога вам само препоручујем, да им останете верни и по њима се владате. Него за у опште што вам казују, ја вам с њима. за-једно мећем на срце да и ако сада идете на одмор, да одахнете од интензивнога умнога рада и физички се освежите за његов даљи наставак тамо на јесен, да велим, ни за време ферија и распуста не занемарујте и не баталите књигу и науку, не губећи из вида да свака добра школа па и ова, најглавније нма. ту сврху, да у њој научимо добро учити,

те да сами даље будемо кадри нродужити то исто пошто је свршимо. Јер ни једна није у стању, строго говорећи, да исцрпе све до кра : а ни оно што јој је у програму, а где је друго које је такођер потребно за опште образовање. Читајте дакле прилежно кадгод добијете времена од проласка, као што сте се код нас нролазили кад сте имали кад од учења, сад, на пример, рчмеке новијих језика и књижевности и размишљајте о њима, да можете боље разумети старе, и после стручне снреме у своје време, у своме звању и занимању вашим млађима с уснехом тумачити оно што су они измудрили, а које је снага и дика ума људског. Тако ра.дите кад сге сами ако сге ради своме добру, а кад сте са светом где вас гледе и виде сви, понашајте се достојно себе, као ђаци, јер немаге никог бољег да се на њ угледате, него могу само да се угледају на, вас други, који се приправљају за друге послове и позиве, и ко.ји вам неки завиде за то. То сте, најпосле, дужни и заводу на коме се образујете, чувеној Карловачкој гимназији; иа ваља да чувате и њен образ и стари добар глас, и да га подмлађујете новпм успесима и трудовима својим. Она је то заслужила трудећи се да развије у вама богодани таленат и клицу духовну, и показујћи вам иравац, којим су ишли сви већи н мањи дарови и умови на путу славе и среће народне и своје, што и јесте највиши могући задатак сваке школе на и ове, украс и зачин живота нашег на земљи. А сада пођите у име Божје — док још само саслушамо у почаст цењеној публици одабране комаде умотвора. васпитатеља нараштаја омладине Европске у оригиналима, онако како су изашли из њихових речитих усга и испод златнога им пера, — и док отпојимо хвалу Ономе који их је тако задахнуо. Отпуштамо Вас не само са на.,бољим жељама, него и са најбољим надама, које нека би се испуниле и једне и друге. До виђења! После говора управитељева, који је бпо са општим допадањем примљен, изговорене су декламације и то на српском, латинском и грчком, а за тим на немачком, француском и мађарском језику а декламовгћш су истим редом ови гпмназисте: Адам Прибичевић (VII), Милан Јаковљевић (VII), Димитрвје Јагодић (VI), Миленко Симуновић (УП), Вожидар Јеремић (VI) и Душан Чонић (IV). После грчке декламације гимназијски кор је отвевао Достоино естк, а завршио је свечаност са Хсалите.