Srpski sion

Б р . 2?.

„СРПОКИ

СИОН к .

Пита се, коме сад да верујеш, или, који дан месеца Дец године 1371. да узмеш за дан нреставленија Урошева? Да ли 2. или 3. или 4. или 5. дан месеца Децембра? За други дан месеца Децембра говори Т-во летопис, који је II. Ј. ШаФарик незнам загато назвао сеченички л., у ком сгоји, дн је Урога скончао 2. Дец. у чешвртак г. 6880.-1371.; но већ је ЈБуб. Ковачевић наноменуо да летописац тај сам побија вредност својој сведоџби, јер 2. Де- , цембар у г. 1371. пао је у ушорак , а не у четвртак, а четвртак је те годиие био 4. Дец. — Састављач или преписивач тога летописа нашао је у каквом типику, рецимо у Никодимовом или у познијем пренису Никодимовог, типика назначење, да се цар Урош преставио 2. Децембра; а нашао је опет у летопису, с којег је он пренисивао, да се цар Урош преставио г. 6880. 4. Дец. у чешвршак; па је мислио, да ће сложити једно с другим ако напише, да се цар Урога преставио г. 6880.=!371. у чешвршак, али не 4-ога већ 2-ога Децембра: но бага св у том преварио, јер је нанисао негато гато не може бити. Јога говори за 2-ги Дец. и иоменути иатријарх Пајсије , који је у служби цару Урогау написао: „месеца Дек. 2 иам г ћтБ к иже вб светих блаженаго Оурогаа младаго |и моученика" и додао стих: „вб вшори дђнђ (М. Д.) сего света иреиде" (цар Урога). И Србљаци су иримили 2. Децембар за даи иосвећен намети цара Урогаа, те се и данас у срнској цркви слави тај дан, као дан нреставленија цара Уроша. И Пајсије сасгављајући службу новојављеном мученику цару Урогау, нашао је у летонису — а он у приступу ка житију цара Уроша помиње и летопис као извор повеснички за то житије — да се цар Урога нреставио 6880. месеца Децембра дакле 1371.; а нагаао је у летопису, сличном може бити оном сеченичком, или пак у каквом тииику, да се нреставио цар Урога 2. Дец., па је ставио „памет цара Урогаа нод 2. дан м. Дец. онако исто и с оним истим нравом, с којим је и мој пријатељ, поменути Љ. Ковачевић,ставио смрт цара Урогаа под 2-ги а не 3 ћи или 4-ти дан м. Децембра.

Но као гато је сеченички летонисац сам побио вредност своје сведочбе наиисавгаи, да се цар Урога нреставио 2-ог Дец. у четвртак г. 1371., тако је и патријарх Пајспје утукао у главу опо тврђење своје, по ком се цар Урога преставио 2. Дек 1371. казујући нам уједно, да је краљ Вукаитн убио цара Урогаа 2 Дец. 1371., јер то никако није могло бити погато је сам краљ Вукагаин убијен био 26. Сетиембра те исте године 1371. на Марици. А гато се Србљака тиче, напоменути имам, да су Србљаци са службом Пајсијевом цару Урогау иримили и 2-ги дан. м. Децембра, која је служба, као гато је већ казано, скупа са житијем цара Урогаа састављена тек г. 1642., а прије тога, то јест од г. 1371. па до те 1642. године, није се у српској земљи знало гато за свеца, цара Урогаа. нити се у српским црквама појала служба св. мученику цару Урогау, те је тек поменути патријарх српски Пајсије морао под своју старост стављати најпре тропар и кондак, а иосле и целу службу новојављеном мученику ; те с тога не ћега наћи помена цару Урогау ни у месоцослову, придодапом псалтиру Ђурђа Црнојевића, гатамнаном иа Цетињу у Црној Гори год. 1495., нити у Саборнику или Опгатаку војводе Божидара Буковића, иечатаиом г. 1538. у Млецима, нити у календарима Божидаровим и његова сина Винценца, итд. Г. ЈБ. Ковачевић ставл.а смрт цара Урогаа на 2-ги дан м Д. погливито на основу белегаке у Никодимовом типику. Истина, да је Архијепископ Никодим иреложио тииик Јерусалимски св. Саве освећеном с грчкога на нага језик године 1319. за велику цркву српске Архијепископије, и да је Ромаиов типик писан у Хилаидару г. 1331.; али се цар Урога нреставио се тек 1371., и тек после те године могао се дап преставленија Урогаева прибележити и у Никодимову тинику, кој-и се хранио у ризници велике иркве српске и у Хиландарском Романовом тинику. Но ми управо не зпамо кад је прибележен дан престављења цара Урогаа у Никодимовом, кад ли у Романовом типику, али знамо, када је и којега дана и месеца и године створен онај устав о помену светих ктитора ман. Хиландара