Srpski sion

Бк 32.

С тр . 511.

Нит грчкословенског иредања у Ческој цркви сасма је јасна од св. Методија иа до оног доба, кад су протјерали словенске монахе из сазавског манастира (Новиков: Православље у Чеха) и замијенили у њему словенске књиге с латинскина 1097. г. Иза тога та нит врло слаби, те се чини као да је и успомена о ночетку хришћанста у Чеха, за 200-годитње владе латинске цркве потпуно ишчезла. Латинска црква је издавала св. браћу Ћирила и Методија за проповједнике папизма. Чеси су могли у то лако вјеровати као и Пољаци, јер је папа имао све у власти. Па ипак се у Чех& -одржало преда.ње о Мегодијеву Православљу и у то вријеме, а Пољаци на њега нотиуно заборавише, ма да је и њих просвијетио Христовом науком св. Методије и завео словенско богослтжење. Успомена о Православљу у т 1еха ипак је оживила и сачувала се, али како је то блло? Прије свега прегледаћемо, шта вели ческа хроника т. зв Далимилова, коју је између 1282 и 1314. написао неки чески витез. У тој се хроници вели ово о почегку Хришћанства у Чешкој: Чешки краљ Борживоје. „Проси крста от Сватонлука моравскехо „А от Методее арцибискуна велеградскехо г Тен ардибиекуп Русин беше, „Мшу сву словански служеше." Разумије се, да је неистина игго се вели за св. Методија, да је био Рус, али је то мјесто из хронике веома важан доказ за нашу расправу. То мјесто баш доказује, да још у ХШ. и XIV виј. Чеси нијесу били заборавили на своје старо Православље, јер су у то доба Руси били једини народ, који је Чесима познат био, да је нравославне вјере и овдје су смијешане вјера и народност као што то и данас има у нас Срба и у других млађих народа, који још нијесу дошли до већег степена просвјете, Врло је важно знати коју цркву држи народ за прву по постанку, јер народ увијек остаје у уверењу, да је оно вјера права, коју је ирије в.јеровао, па ма у какву вјеру нослије ирешао. На ир. у српским крајевима, а нарочито у Далмацији, гдје само није језуитизам унио своје шаке, и данас прости човјек ма да је жесток римски католик, ииак признаје **) Палацки: БЈе УогШиГег Леа НизИепЈћитв, 2 изд., стр. 56.; ЦеЈ1пу, III., 30.

Православље за своју прву вјеру, јер је назива „старом" вјером, па не гледа на њу тако поиријеко, и ако јој не припада. То је исто било и у Чеха у ХШ. и у почетку XIV. вијека, те то доказује, да су Чеси у то доба вјеровали, да је вјера, коју су Руси чували, њихова стара вјера а не чини* томе увјерењу нишга ш 1-о су писац Далимилове хронике и његови савременици ишли у латинску цркву и били јој у с-вему одани, у свему једнако, као што смо горе споменули о Србима, римске вјере или као што и данас у Босни и Херцеговини Срби Мухамедове вјере, доста држе до молитава православног свећеника, али ма да толико штују православну цркву, ичак не мисле у њу пријећи. Чини се, да је тако било иредање о Православљу и у Ческој послије 1097. г. на до иоловине XIV. виј. И Чески је народ вјеровао, да је њихова нрва црква била друкчија, да је имала неке друкчије молитве, које су биле угодније Богу од латинских; народ је тјерао опозицију латинизму, ма да није ни помишљао да га изневјери, а тај је дух нарочито владао у нижим класама, које свугдје чврсто чувају старину. Странски вели, да је чески народ упорно бранио обреде православне цркве (Чепшогев е! р1е1)8, гећив с1огт ргаезеиШшв соп1;еп(а, §гаес1 111118 §асга 1епас1^ег вегуаћа!). Треба да споменемо, да су у Хусово доба разликовале се у значењу ријечи: ко8(е1 и сЈегкоу, које обје значе: црква, али је прва значила камену цркву, а доуга дрвепу. Према томе то би значило, да .је у то доба било у Ческој двојаких цркава: градских, које су биле од камена, богате и по томе већином градске, а у градовима је у то доба мало било опозиције, с тога можемо рећи, да су то биле нове цркве, које је римски католицизам иодизао; дрвене су биле по селима, гдје је било више опозиције, по томе то су биле цркве које су саграђене, док је још Православљ« владало у Ческој. Па и Пољаци и дан данас зову латинску цркву: кобсш1, а нравославну мегкоу, а цркву као вЈерску опћпну називају исто тако: кобс1о1; Чесп пак: мегкоу; дакле као што се види: у Пољака се идеја цркве сјединила с ријечју, која је дошла са запада, а у Чеха — с истока. И то мора нешто да значи. (Наотавиће ое.)