Srpski sion

В р 32

„СРПСКИ СИОН в

Стр. 513

ћ <рогнао да изгинете и ви и пророци који вам ироповедају („Јерем 37—19)." За те лажне пророке вели Христос: г Лицемери!... ови л>])ди ириближавају се к мепи устима својим, и уснама шштују ме; а срце њихово далеко сшоји од мене (Мат. 15—8)." Аностоли, мученици, светитељи и угодиици Божји ходили су за Христом с правом и живом вером, с пожртвовањем и самопрегорењем. Ко у њих ие верује, тај не верује пи у Христа. Ко пост, св. причешће, крст Христов пе почитује, тај презире и самога Христа. Друга је врста иравих и оданих синова наше св. православпе пркве, у којих је права и жива вера, који се моле у духу и истини, који иосте и који се причешћују, који прописе св. цркве и њено учење тачно испуњавају и верпо исповедају, који се најпосле не колебају у вери својој прадедовској, већ неустрашено и одважно одбијају насртаје, напереие стреле тих отпадника и њихових замака, те бране пред њима своју веру, истине и учење своје цркве. „ Који год иризна мене иред људима, призиаЉј и ја њега иред оцем својим који који је на небесима (Мат. 10—32)." Јевапђеоски рибари иошли су с одважношћу за Христом. А да у истини мо гоше иоћи за ЕБим, они се одрекоше свега и свачега, те ножртвовањем и потпуним самоирегорењем пођоше за својим Учитељем. „Јко ко %о~&е за мном да иде, нека се одрече себе, и узме крсш свој и за мном нака и&е (Мат. 16 — 24)". „ОдреЛи се себе и , а то значи: одрећи се свега онога, што пам смета да нутем Спаситељевим ходити и од вечнога живота доспети можемо. Значи веровати чврсто у све оио, чему нас Хрисгос и св. црква учи ; значи не стидити се РБегова крста и не омаловажавати га. Ти се сумњаш Србине мој! А сумња је обухватила душу твоју, јер те одпадник назарен гони да иогазиш образ свој, на да напустиш све оно, што ти до сад свето беше, да заборавиш на крст Христов. Сумњичење обузело је мисли твоје, јер ти злогласна књига „Хара>а — Сионка" пореметила твој мир и покој душе ти. Зато клони је се! Не узимај је више у руке!

Не излажи се и даље тој опасности, већ избегавај те уображење ноштењаке. којима ће Господ у своје време судити! Јест, браћо, клоните их се. иа узмите крст Христов иа себе и: „ иазише на време и доба. јер су дани зли, гледајте да ходитае не као немудри, веК као мудри. Тога ради узмитае све оружје Божје, л,а би сше могли одржати. А сврх свега узмише штиш вере, о који Лете моИи иогасиши све рџсиаљене сшреле нечасшивога (Еф. 5. 15. 6. 11. 13. 16.) Амин!

Одговор на питања из пастирске Ре#ерат јереја Светозара Грубача. XI. „Треба ли код ,, скатм Еожј". . . изговарати али иојати уобичајну реч: „сила „си/тњ" или „со ск'клш снмлш'? ОЈ,говор је негативан, Односне речи, ако су, можда, где и отштампане или су предањем одржале се, носе тек карактер ноте а не сачињавају битно текст песме. Руски архијеиископ Григорир узпма ту реч са ознаком: „сх Б0/1МШ1« сило1о", „гро/иче". 1 ) Његово мишљеље оправдава С9 и тиме, што у неким старим гатамнаним богослужбеним књигама и поред несме: „ КјистВ твое/и8 поклјнаелка кладмко"... стоји белешка: „велегласно и 8 ) 11а најиосље, на томе месту, и данас има Т^шологш : „Тлж« вушшилгл гллсол1%", а часослокк: „Тлже кк1 = сочлшшмга гласо/иа". ХП. „Смије ли и може ли римски свештеник забраниши укои иравославног хришЛапина на гробљу за ирипаднике римске вероисповесши, кад у близини нема иравославнога гробља? Ово је цитање ионикло на земљишту данашњег неуређеног интерконфесијоналног одношаја. Пропаганда римска, често пут није жалила да повреди осећај пијетета према мртвоме телу православнога хришћанина, није презала, да, се, у хатар интереса свога, огреши о дужности нраве Христове љубави : у идеалу милосрдног Самарјанина, у речима св. писма: „остаје вера, над, љубав, ово троје; али је ') Истор. Древ. Церк. ч Д. отр. 190. 2 ) Служеб. Синод. Библ. № 173. и 346.