Srpski sion

Б р . 42.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 671.

Цркве, сва сврха и смисао њеног поетојања. Ван живота Божанственог она престаје бити телом Господњим, на дакле и Црквом, и остаје само прост скуи мехаиички веааних члаиова, мртвих за живот религпјонпо-морални и ако можда још жи вих животом материјалним. ОбраКиј ући се Хрисговој Цркви са својим религијозно-моралним захтевима, верни се пре свега сједињава с Божанственом Главом Цркве, Господом Исуеом Христом. Обраћањем к Богу удара се почетак религијозпо-моралног живота, дакле почетак и црквеног живота. Али и само обраћање к Богу могуће Је само онда, када грешпик унозна несходност егоизма за морални принцип, кад напусти моралну искључивост и произведе у себи семе узајамне љубави. Тако су и црквени и религиозно-морални живот у суштини истоветни и стоје у зависности један од другога. ЈБубав према Богу јесте основ љубави према ближњем, и љубав према ближњем неопходно води к сједињењу с Богом. Та свеопћа љубав, која се иа све протеже, и ствара Цркву Христову. Господ Исус Хриетос је глава Цркве у свима одношајима. Од ГБега зависи и Он управља животом Цркве, како у свој њеној органичкој целини, тако и животом сваког нојединог Хришћанина. Религијозномарални жевот могућан је само онда, кад постоји потпуно сједињење с Христом. Главенетво Исуса Христа у Цркви оснива се на то\1, што је Христое најпотпуније откровење свету Божанственог живота, и етога сваки, ко жели ступити у ближу заједницу с Богом, може учинити то само кроз Христа. „Као што грана не може носити плода, ако не буде на лози, тако и ви, ако не нребудете у мени: без мене пе можете чинити ништа," говорио је сам Христос својим ученицима. ,,Бог је у Христу помирио свет са Собом", говори апостол Павле. ('Наставиће се) Бесједа на ев. Параекеву (Петку). Љубезна браћо! Међу свијем светитељима и светитељкама цркве наше свете,

народ наш српски, а особито женски свијет наш, понајвише прибјегава у невољама и потријебама својијем и завјете чини данашњој светој и преподобној матери Параскеви, надајући се, да ће она молитве њихове засгупити нред нријестолом Божјим. Мио је нашему народу, дакле, данашњи празник; мио му је исто тако као и г Бурђев Дан. и можемо рећи, да је женском свијету нашем св. Петка оно, што је мушкоме св. Ђурађ. А као што се од св. г Бурђа треба да учимо правом хришћанеком јунаштву и мужевпости, побожности и постојанству у вјерк, тако треба и од св. Петке да се научимо прапоЈ женској побожности, смирености и кротости, доброти и поштењу. Љубезна браћо ! Стара је ријеч српска, да човјек етоји па земљи, а кућа на жени. А ријеч та, коју је освештало хиљадугодишње искуство иашега народа, много каже. Она нам каже, ево, да жена на својијем слабијем плећима има да носи, — тако јој је Госнод Бог одредио — огроман терет: а то је кућа са својијех хиљаду брига, послова, терета и дужности. Рекао сам хиљаду дужногти и брига, послова и терета, али кад помислимо само на све оно, што женско чељаде и као брижна мајка ђечице своје и као вриједна и добра кућаница и домаћица и као вијерна и њежпа жена и друг мужа свог има да претрпи и подпесе, да сврпш и учини, да задовољи и угоди; кад номислимо, да њене бриге и дужпости почимају првијем даном, како се је у име Божје еветијем брачнијем вијенцем окитила, а свршу.ју и окончавају тек онда, када јој самртпи покров покрије скрштене бијеле руке — онда смо мало казали хиљада брига. Тешко је бити мајка, али пије то доста, већ ее тражи од жене, да буде добра и брижна мајка; да своју ђечицу изведе на прави пут; да им усади у млађано срце љубав Богу, цркви и молитви; да их научи, како ће бити побожни и добри Хришћани, честити и вриједни људи. Тешко је бити кућаница и домаћица, а у ова мучиа времена, кид нас је еве притисла невоља, неродица и страшна немаштина, добра кућаница, добра домаћица