Srpski sion
Бр 46
„(ЈРПСКИ
СИОН."
С тр . 745.
вековнол средству. Ја сам могао спалити ту булу као и Мартин Лутер, да се нисам бојао, да ме назову простим подраживачем тога великог мужа. Али по овдашњим правним принцинима, ја очевидно имам право на награду, за нанесену мв увреду". — Амерички суд у слнчним случајевпма се не шалп н врло је лако могуће, да ће ревносни извршилац панске анатеме, морати то својим пепом платити. „Ц. Н. Гр. („Молбеница" новосадске црквене скупштине.) У „Бранику" чигамо ово: „Дошла нам је до руке засебно штампана „Молбеница", коју је новосадска црквена скупштина поднела краљу ради сазива сабора. Новосадска црквена скупштина тим својим чином, што се онако обратила на краља и што се с онаким захтевима обрагила на административни одбор, учинила је атентаг на пашу народно прквену автономију. Ми ћемо у кратко да ириметимо само ово: 1., Новосадска црквена скупштина као најнпжн автономнн орган у молбеници својој на краља пзноси оптужбу нротив саборског одбора. Зар то није увлачење државне власти у наше автономне послове? Зар то не значи протнвнику отварати капије нашег автономног града? Ми овамо желимо, да уклонимо трећу инстацију мађарске владе на наше автономне послове, а новосадска општина ево се нреко краља влади натурује као сведок (односно денунцијант Прим.) протпв наше највнше автономне власти. Јели то ред, који треба да влада у нашој автономнји! Што се новосадска општина није угледала на свесну онштипу нанчевачку, која је пре неколико година, кад јој је саборски одбор једним својим решењем учпнпо ненравду, изрично у записник увела, да неће да тражи помоћи код државие власти, и ако јој је неправда учињена. 2., Новосадска опш гнна тражи од админпст, ативног одбора бачке дијецезе, да овај стави ван крепости закључак саборског одбора. Ми питамо, како у једној добро уређеној управи то може битп? Најнпжи оргаи (црквена скупштина) позива средњи орган (енархијски административни одбор), да овај стави ван крепости решење највишег оргаиа (саборског одбора)! Има ли таког чуда још где на свету? То је тако исто као кад би солгабироват познвао жунанпјску власт, да ова стави ван крености решење министарства! Где је админпстративиог одбора и право п власт, да тако чнни ? 3., Новосадска црквена скупштина, нгто се и мнмо посланика обраћа на краља у ствари сазива сабора, слаби посао пародинх посланпка. Но о томе нећемо опширније да говоримо. Ту страну непромншљеног
корака новосадске дрквене скупштине врло је лепо осветлпо „Србобран" у своме чланку, којн смо донели у прошломе броју. Заиста Србн се морају бојати за свој автономнн живот, кад виде оваке жалосне нојаве. То је права брука, што ради новосадска црквена скупштина. Тешко нашој народно-црквеној автономији норед таких обрана!" Рекосмо' ми не једаред. „Браник" доноси у овој стварц н уводан чланак, из којега преносимо овај део његов: „Алн тако се ради, кад партајска засленљеност диктира рад. Већина бачке епархијске скупштине је насела већпном са своје кривице, — а сад треба нодићи и небо и накао. Све треба да се тумбе окрене, јер та некадања већина не може да причека ни толико, да се новп изборн сврше и нова епархијска скушигипа састане. Цео рад у енархијп треба да застапе; успостављени школски одбор не сме радити; админнстративни одбор и конзисторнја, који од нређе постоје и којн нису од саборског одбора ни усностављенн, такођер ие смеју радити; све, све, све треба норушптп, треба „страјковатп" на свнма линнјама. Све мора засгати, ноповп се не смеју нонитп, онштиие не смеју се конгролнратн, школе се морају загворити, јер енархнјска већина улире без власти, Н11 Ј е ј°ј Д° чекања, па јој треба придржати грешну душу! 0, да грдне себпчности, о да сгашне заблуде! Јест, кад не бн ове сгвари биле и сувнше жалосне, бнле бп смешне, па бн се морала ннсати сатира, како нартајска себичност и властољубље може да заслепи. Грде кочијашки свакога, цео свет им је крив, ј(р су онн бнли кратковиди, а ннсу слушали оне, који су их и нре скупштнне и за време скунштине на добро упућивали н саветовали их, да се држе сакона .. У својој огорчености н заслепљеиостп већ су далеко забраздили: порушили су већ плот наше народно-црквене автономије, који нас дели од мешиња државне властн. Последице овакова растројства могу бити врло кобне. Ми чинимо своју дужност, кад опомиљемо општине, да пазе шта раде. И сувнше је великн улог, а да бп била разумљива овако недоетојна игра. Народ има других брпга. а не да тера овакову полнтичку теревенку, која му трошн његову отпорну снагу, што му у овом тешком времену треба за друге. озбнљније послове. Мн рекосмо своје, а онштнне нека чине онако, како их Бог и намет уче. И сваки народ је оам своје среће ковач."