Srpski sion

(!•«•* 42

сиротињу у том случају, ако не буду сматрали себе великим људима само зато, што они имају ништаво богатство, помоћу кога могу чинптн овде на земљи све, што хоће. Они су сиромашни духом, ако — знајући ништавило и пролазност богатства — не прилепе се срцем за њега, управљају њим као средством за вршење добрих дела. старајући се но учењу Христа Снаситеља, да, ирибаве себи на небу благо, које се не квари. (Мат. VI. 19, 20.) Они су дужни бити ио речима Апостоловим као к 8 п 8 к>цј У и, гакш не содсржа1[и, и трекбнгцли с1г№, гаки> не трЕвВкире: прердитх ео адвраза лгра с(ги). (1. Кор. УП. 30, 31.) Када богатство прети опаснопгћу против вере и благочашћа, они са готовошћу и радо одричу га се, да би само могли остати верни Исусу Христу, имајући непрестано науму речи Његове: к<1А ко по/јкза челок^ккВ, афе лпрх кесх при» и'врацјстх, дбш8 же скон> отцјетитх или что длстх чмок>ккх излскнб за д8ш8 сконј ? (Мат. XVI. 26.) Но богатство често служи препреком за постизавање духовне сиротиње. Д лјинк гла= голкј катх, говори Господ ученицима Својима, икиј неВдокк когатуи книдетх кх царсткТе не= кесное. (Мат. XIX. 23 .) Богатстваладима.срце, побуђује онога, који га поседу.је, да се спрам свега што је ниже, што је сиромашније, односи са гордошћу и презрењем. Богатство рађа и храни у човеку све страсти, —- све страсти прате богатство и богатство даје средства, да се удовољи свима страстима. Оабирајући богатство обим рукама и сваким средством, богати уједно није никада задовољан, све му се чини малим, од свега му још по нешто недостаје. Богатство влада над човеком, чини га невољником, робом властитих неситих жеља. Зато Госпоц и говори: горс к<шк когаткшк. (Лук. VI. 24.) Знајући сву опасност богатства, многи светитељи потпуно су га се одрекли или раздали га сиромасима, да би без запреке моглп васпитати у себи духовну сиротињу и потпуно ирипадати Богу. Тако су апостоли оставили све своје имање и сљедовали за Христом. Ое лш цјстлки^олјх кса , рекоше они Христу, и кскдх тске идо^олјх . (Марк. X. 28.) Сам Господ дао је такав савет једноме богатоме: ац|б рциши соксршенх кмти, иди, продаждк илЈ'кн'п ткое и даждк ницјк1лјх: и ил1>кти илјјши сокрокифе на некеси: и гр/лди ксл-кдх лине. (Мат. XIX. 21.) Напротив бедни

и сироти, особито они, који драговољно сами себи изаберу таково стање, много лакше иостижу духовну сиротињу, њих не затруђује богатство. Немајући скоро никаквога имања, или имајући га веома мало, они нису ничим обвезани у свету, нису ничим привезани за њега. Они носе слободу у себи и слободно теже само једноме Богу. Они само Бога траже и само у Богу налазе своје задовољство и блаженство, у Њему једном им је сва награда. Но и они могу остати сиромашнима духом само тада, ако бедност своју и сиротињу подносе трпељиво, са покорношћу промислу Божјем, ако чувају у души својо.ј уверење о томе, да ни бедност, ни богатство, ни други какав спољашњи иоложај не спасава човека, него га спасава само — права вера у Христа, вршење Његових божанствених заповеди и спасоногна благодат Божја. Христос Спаситељ говори о духовној сиротињи пре других ноука, које показују пут за постизавање блаженства. То је зацело зато, што духовна сиротиња или смерност, јесте неопходни услов хришћанскога савршенства. Ко нема смерности, тај не може бити ни правим Хршпћанином г иравим ноељедоватељем Хр-иетовим. Такову смерност, т. ј. знање своје сиротиње, иште Господ од свију својих иосљедоватеља, када говори: лцје кто ^ оцјјтх по лш-к ити, да иЈкержетсА секе. (Мат. XVI. 24.) Одрећи се себе значи — бити у знању своје духовне сиротиње, знати, да је немогуће својим силама ностићи савршенство — спасење; значи — бити свесним тога, да је за спасење неопходно потребна божанствена цомоћ. Знање тога нобуђује човека, да се сав преда вољи Божјој и сљедује учењу Христову. Благодат Божја руководи га и води спасењу. Бога горДК1Л1Ж протикитсА, слЈиреннкшх же даета вллгодлтк, -— говори Премудри. (Приче Ш. 34.) Нл кого коззрк, говори сам Бог преко пророка, токлјцј нл кроткаго и лјолчлликјго и тртецЈВцЈаго слокесх л»ои)(х? (Исаија БХУ1. 2.) Христос Сиаситељ учи: ксакх козносаиса слжритсА: слЈирААИ же секе кознјсјтса (Лука XVIII. 14.) Л цјј не о»кратитес/Л и кКдете мки' д^кти, не книдете к% царстко некесное. Иже оуко сл^иритсд гако отроча. . . тои естк колш ко царсткТи некесн^клЈХ. (Мат. XVIII. 3—4.) Св, оци једнодушно дају смерности највећу важност у делу усавршавања и спасења хриш-