Srpski sion

С тр . 38

„ОРПСКИ СИОН."

вр. 3

вечера у тишини, пошто се, ради рааије нрисиелости његове, није могао одржати првобитни програм, што га је издала црквена општина Новосадска, а по којем се земни остатци имали са жељезничке станице у цркву пренети уз установљени свечани онход. У недељу 10. (22.) о. м., мосле св. литургије, опојано је тело блаженоупокојенога епископа у саборној цркви и погребено у засебној гробници, што ју је сиремила црквена оиштина Новосадска у канели блаженоуп. епископа Платона, на Алмашком гробљу. Чиноначалствовао је високонреосв. г. епископ Будимски Лукијан, уз асистенцију два архимандрита, два протопрезвитера, једнога протосинђела, два синђела и осталих још 30 свештеника. Његова Светост, преузв.. господин патријарах Георгије није могао на ногреб доћи, ради болести, и ако је још у очи самога дана благоизволео учинити одредбу да ће ићи. Са васокоиреосвештеним покојником, над одром његовим у цркви, опростио се дирљивим говором Сентомашки свештеник и члан епархијске Конзисторије г. Ћура СтрајиИ На ногребу је учествовао силан свет. Високом покојнику одало је- 1шследњу пОчаст сЛв,' што је у Новом Саду од власти и положаја. Ката®алк је био укусно намештен, улази на цркви и архијерејски престо били су застрти црним драперијама и нокривалом. И гимназијека застава била је иревучена црнином. Поред сандука држали су дуплире чланови занатлијске задруге, на кору је певаозбор гимназијске омладоне, дакако, не онако, како се то данас може чути само у Карловцима. По свршеном опелу кренуо је снровод ћур чијском улицом правце гробљу. Из цркве су изнели мртвачки одар на раменима својим свештеници и положили на четворопрежна мртвачка кола. Нанред су ишли ученици и ученице свих српских школа, грађанство, а пред ђациуа с' крстом, ћирацима и рипидама, корачало је једно одељене констаблера. За мртвачким колима тужно је корачала сломивена од туге родбина високога иокојника, а после опет непрегледна множина људотва. У канели на Алмашком гробљу учињен је иоследњи спомен над одром, затим је снуштено у гробницу, и за навек тело блаженоупокојенога епископа Германа Опачића растављепо са овим еветом Лака му црна земља и вечан спомен !

По довршеном погребу изјавили су у двору епископском, впреч. г. мандатару и архимандриту Анатолију Јанковићу, своју кондоленцију: пресветли г. вел. жупан НоЕосадски Флат и ироФесорска колегија гимназијска. Из Карловаца су учествовали нри погребу: изасланици Његове Светости, г. г, архимандрит МитроФан Шевић, протосинђел др. Георгије Детић, нротођакон Данило Пантелић и јерођакон Мирон Војновић, те протонрезвитер Јован Јеремић и изасланици Богословије, проФесори: синђел Иларион Зеремски, јереј Јован Живковић и архиђакон Гаврило Ананијев.

Отпие кр. угарског министра предеедника. Г. барон Јован Живковић предао је јавности цео отпис нреузвишенога кр. угарскога министра председника, у предмету одбијања молбенице саборских посланика од 1. (13.) октобра 1898. управљене на Његово Величапство ради сазива народно-црквенога сабора. Тај отпис гласи овако: „ З' 9 ". . Препис "Нум. П._ Угарски краљевски министар председник. Пресвешли Госиодине Велики Жуиане! Више чланова превишњом одлуком Његовог Величанства од 20. маја год. 1897. сазваног и превишњом одлуком од 3 августа год. 1897. на неизвесно време одгођеног грчко-источног српског иароднодрквеног сабора, поднели су молбу превишњем месту ради ноновичног сазива поменутог сабора. Пошто је ова молба 16. новембра прошле године с превишњег места без икакве примедбе стигла мени, могао сам је но свом делокругу без икакве даље расправе повратити молиоцима. Али са обзиром на оно што се у молби наводи, као и на велики број саборских посланика који су молбу потписали, осећао сам се побуђеним, да се с њом темељно (ђећа16ап) занимам, и пошто сам се уверио о томе, да наведене тужбе немају оправданог основа, и да се подастртим молбама, како са опшгег државног (когтапу* гаћ) гледишта, тако и са гледишта добро схваћеног интереса грчко-источне српске народне-црквеие автономије, не може ме-