Srpski sion

Отр. 40.

Данашње паше етање многе би теретило неповољним одговором на ово иитање. Сви то видимо, али сви немамо моралне енаге, да кажемо себи: не тако! А кад би те снаге у нас било, не би нам се љубав за школу излевала само у јадању, а пајмање у неосноваиим и несолидним пребацивањима другоме и другима. Не, него би сваки прионуо, да своју дужност ирема школи изврши, нс маре&и н не расиитујуКи да љи је врши други и још ко год. Тако истииити родол^уби раде, а не нравдају своје кривице туђима. Тако се правда лажно родољуб .Ђе и морални куканичлук. У моралном свету нема оправдања своје кривице кривицом туђом. Истинити родол.уб чини своју дужност. Дужнос1 свакога Србина је, да својој на родној школи. била она у његову месту или на ма којем крају круга народнога, помогне колико може. Да тако чинимо, народна основна школа, то првенче и иашега просветнога живога, пропевало би. Дух Св. Саве не би нас са висима ојађено и нрекорно нитао: Зар ви Немањии сој ?! Не би више несник морао певати, а ми ионајвише само декламовати : „Дижимо школе деца нас моле"; него би мушки у очи ногледали и казивали: Подигосмо школе, дадосмо чеду своме вида, наш нород очију има!... Али, ми не чинимо тако сви. Не учинисмо школи својој сви: ни колико би хтели, ни колико би могли. Нред тим грехом правдања нема. А најмање је морално и часно правдање у неблагодарном нребацивању и самом узвишеном осниваоцу Фонда Св. Саве, да није дао више томе Фонду него 10.000 Форината. Та пребацивања, која можда и не нотичу из љубави према школи, колико из личнога и партајскога антагонизма, а пајвише од оних, који ни потуре не дадоше и од свога пе одвојише ништа српској школи, неоснована. су! Јер не рачупају са доброчинствима, пјто их је св. иатријарх Георгије учинио, и ире и носле оснивања Фонде Св. Саве. српској школи и просвети, а сасвим губе из вида и она доброчинства Његова, за која се сиремио и сирема и која осим школе чигји . Нека сваки Србин учини, релативно, своме на-

роду, као што је учинио, и као што ће учинити данашњи св. патријарах, па ћемо школу позлатити, а нросвети народној дати крила, да се у лету високом сретне сваки дан са благословом Светител,а Саве. Да, учинимо сваки своју дужносш нрема школн својој! А да јој материјалном снагом живот и наиредак осигурамо. свуда Јде нам год треба. иајбоља је прилика у миожењу Фонда Св. Саве нашим брзим прилозима. Да је Фо;;д Св. Саве најбоља прилика и пајнодеспији пут за потпомагање и спасавање осиовних школа. то је већ изван сваке сумње. Признао је то и иотврдио већ и орган наших учитеља, Новосадски „Школски Одјек". Бележећи то са задовољством, не мање се радујемо у опште утешној нојави тој, да је и у учител,ству нашем подигнут, ево, озбиљан, искрен и родољубив ноклич за множење Фонда Св. Саве. Тако и треба. Ако наше учител.ство за тим родољубивим покличем пође, и свом љубављу својом за школу снроведе, на свима нозицијама свога утецаја и ноложаја, потребну агитацију за Фопд Св. Саве, као што ју уме дч. епров-еде за миого мање, на и проблематичпе користи ствари, за кратко време овај ће се фопд умножити — и наше школе многе биће спашене, а многе унапређене. А да од учитеља школа има и права, да то очекује, о томе су наши учитељи и уверепи. Нека у томе уверењу и пораде. Шс КћосЗиз Шс еаНа, На томе пољу пека огледају своју снагу, своје родољубље, свој углед и положај у народу и по црквепим општинама. па онда — евала им! И у овоме листу била је реч о томе. да Фоиду Св. Саве треба наше црквене онштине да похитаЈу својим нрилозима. Неке су општипе то учиниле. Светло им име било. Да све општине треба то да учипе, данас је призната истииа и нрека нотреба. И горе номеиути учите.вскн оргап апелује на општиие. А да је то и дужност општииа, доказ је, што она истиче из пачела солидарнога нотномагања; из начела: сви за једног, једап за све, којега се начела особито мали народи, остављени сами себи, имају нридржавати, ако мисле довољно о своме оистанку.