Srpski sion

Стр. 60.

„СРПСКИ сион и .

Б р . 4.

јасније чјти о т. зв. Лоуса '1гјао0. Па тако сам и ја радио и нагаавши две згодне раснраве о томе одмах сам их набавио. Једној је наслов: Шег <3је јип§ - 8^ епМесИеп бргисће Јези [В. Р. СггепМ1 апД А, 8. Шш4, АОГ1А 1НЕОГ, 8аут§'8 оЈ" Оиг 1 јОГ <1 Ггот аи Еаг1у бгеек Раругив. ГопДоп 1897.] топ АДоИ 1 Нагпаск, ЕгеЉиг^ I. В. Ве1р21§' и. ТиМпо-еп 1897. а другаје у часопису „ воШпо-Гбске §'е1ећг!е Аиге^еп 160 Јаћг°'ап§- Кг. IX. 8ер1",ет1)ег 1898. на стр. 675—704 „ОгепМ1 апг! Нип1, Тће Охугћупсћиз Раруп I. Уои II. V. ДТПатоуЉ-МоеПеп^огИ. Т)г. А. Нагпаск у књижици својој на стр. 761 наводи нам 7 изрека Христових, које гласе. . . 1. Ка1 тотг бсарХефе^ еираХеТу тб у.арфод тб тф бсрд-иХ(1м тоо абвХсрои аои. Сравни од речи до речи текст Вис 6, 42. 2. гласи: Лг^ес 'ГтјаоЗд, еау јлу) чтјатгбатјтг тоу у.6о\1оч, об |17) гбрујтв ттју Раа1>.гсау тоО ■3 , еоб' ха! еау \у)\ аарратЕа^јте тб аарратоу, обх бфеа&е тбу латера. . 3. Аг г (Е1 'ЈтјаоЗ? е[а]ту]7 еу [хеаф тоЗ у.4ар,ои ха1 аарХ) <всрЗ"*)У аитоТЈ, у.а.1 еироу т Л тјас [1гтНкта$ у.а.1 оибеуа еброу бсфиута аитоТЈ, у.а! лоуеТ уј фи/_'/^ (1ои §тс1 тоТс иЕоТЈ то)у аув-рсб110)7, ои тисрХоЕ е1о1У т^ г.сср51ф абтб[ч] х(а1) . . р . е . . 4. Лет(е1) 'Џчаоис, бте1ои 1ау (оа17 [. . . .]е [...] . . (9-)ео! у.аЕ (. .) (ао) г(. .) 1аот 110705 [• •] (т)о> е"см е1[и [1ет' апт(ои)" 1"[е'.-[р ]оу тбу ХЕв-оу х&хеТ гиртјае^ [1е, а)(Еаоу тб ЈиХоу у. а-Ј-м ГУ.еТ е';1и 5. Ле-(е1 '1т)аои5, оиу. еатач бехтбЈ тгрофтјтг)? IV т-јј тгатрСб^ аит(о)и, оббе 7 .атрбс тсоеТ З-еракеЈаЈ еЈдтопд '^'.'дпау.оутас; аитбу. 6. Ле"се1 '1т)аои5, 716X1;; фхобо|17јр,е77) етч' ахро^ броис; ифт)Хои у.а! еаттгЈр^ре^т) оите ке(а)гТу биуатас оите хри(Р)^уаи 7. Леуе1 '1у)аоид, ахоиесд (0 а(т)о(е) . . (т) 10У аои (то) Учени писац, про®есор богословије у Берлину држи да је ово само ехсегрС из т. зв. ,,Е6аууеХсоу хат' АЕуоитши^" да их је сам аутор извадио, јер их сматраше за важне и поуздане, а не налазе се у канонским мудрим изрекама. На стр. 23/24 иревео је учени теолог ове мудре изреке на немачки. Чувени пак проФесор ТЈ. V. ЛУПатолЉ-МоеПетЈогС не држи много до ових мудрих изрека те мисли да би боље било дати им име ..'АттафгЈ-еујл.ата" но Енглези као Енглези хтедогае само да лепше звучи те да роба боље прође. Како му драго било, мора се признати да су ОксФордски учењаци Вегпагч] ОгепТеИ и АгШиг Нип! за удружење „Е§'урТ Ехр1огаИоп 1 Еип<1" 1896/7. копајући код Оксиринхоса и за цео образован свет стекли великих заслуга тиме, ' што су нам обелоданили многе грчко-римске а и старо-хришћанске споменике. Ови исти научењаци издали су године 1896. и 1897. две свеске (тгееск Раруг1. Гл. Лазић.

Дописи. Суботица 18. (30.) јануара. Јучер је одржана седница наше дрквене скупштине под председништвом председника г. .Туке Арадскога. Кад се ставила на дневни ред Новосадска „молбенида", предложио је г. Владислав Манојловић, да се поднесе петиција Његову Величанству ради сазива сабора, али не такова, као што је молбеница Новосадска, коју и он не прима у свој онширности. На то је г. Мила МилосављевиЛ предложио одлуку, коју вам у нрилогу достављамо. (Доносимо је напред. Ур.). Г. Милоеављевић је свој предлог мотивисао у дугачком и опширном говору, који је био оштра, али објективна и темељита критика посланика „народних" странака и свега противавтономног и несмишљенога рада радикала и либерала наших; а заслужену је он хвалу одао Његовој Светости патријарху српсг.ом Ге■ оргију БранковиЕу , саборском одбору и свима, која су за јединствени Устав. Еад је г. Милосављевић лрочитао одлуку, коју предлаже скупштини за донашање, повикаше наши радикали — ЛгеГ Мапп ћосћ — убезекнути: „Та то је новерење незакопишом саборском одберу", на игго им је г. Милосављевић очитао добру лекдију и просто им рекао, да је такова тврдња — глутсш. Скушнтина је за тим, са свима гласовима противу 3 гласа — уираво 4 гласа, јер један је скупштинар из шале рекао, да и он гласа с оном тројицом, да не буду тројица —- примила, са одушевљењем, предложену одлуку. Ако добијемо говор г. Милосављевића иослаћемо вам,* да га изволите штампати, јер треба да се чује и чита у целом народу. Нисмо радознали, шта ће сад наше реакционарне опозиције, али, да ће их љуто заболети одлука наше скунштине, о томе смо и сувише уверени. Излечиће се од тога бола само онда, ако се излече пре тога од своје опозиционе противавтономне грознице. _ с *) Врло лепо молимо. Ур.

ЛИ СТ АК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Оветост) преузвишенп господин патријарх српски Георгије, председавао је прошлога четвртка седници гимназијскога патроната у Новом Саду. (Бпреоовештени г. епископ Будимски Лукијан)