Srpski sion

(јр. 8. _ „ОРПСКИ

васпитач, и водп је цпљу, који јој је Љегова божанска мудрост одредила. У претхришћанско доба. циљ тог васпитног управљаља Божјег састојао се у приправљању за Христа, за нуноку • милости, која се је у Њему појавила; напротив почевши од Христа тај ношљедњи цил, божанског уирављања састоји се у савршеном развитку човјечјег рода ; г духу Хришћанства, који ће на крај вречена несгати. Ако цио човјечји род с тог вишег гледишта иосматрамо, није ништа друго, већ историја те васпитне управе Божје, како се она протеже на човјечји род и на поједине народне индивидуе у њему. (Свршиће се). ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Светоот.) патријарх српски, иреузв. господии Георгије БранковиЛ , бавио се прошле недеље у Пештп, а вратио се у своју резиденднју у четвртак брзим возом. (Почасни протојереји.) У званпчном делу јављамо о именовању г.г. јереја Мојсеја Мајсторовића и јереја Илије Машнћа почасним иротојерејнма. Обојица су вредни и заслужни свештениди, бирани беху и за народне посланике на нрошлом народно црквеном сабору, а г. Машић је посланик и на земаљском и на заједничком угарском сабору. Г. Мајсторовић је рођен 1842, рукоположен 1863., одликован црвеним појасом 1893. г. Г. Ма шић је рођен 1844., рукоположен 1869., одликоваи црвеним појасом 1872., члан је епархијске Конзнсторпје и Администратпвног одбора. Срећно им било, а ев. цркви на корист! (Седамстогодишњица смрти Стевана Немаве.) У суботу 13. фебруара о. г. навршило се 700 година како је заменио овај свет вечношћу и блажено преминуо оснивалад велике и јаке српске државе, осннвач евете лозе српских краљева и дарева, отац св. Саве, оснпвач славнога некада, а п даиас значајнога манастпра у Светој Гори, Хилендара, — Стеван Немања —■ Св. Симеун Мнроточиви. Тај седамстогодишљп дан нрослављен је у саборној црквп у Неограду, архијерејском лнтургијом и свечаним поменом. У Богословији је била такођер свечаиост с говором, декламацнјама, невањем црквених и натриотских несама. По гимназијама у Србијп држали су професорп историје иред својим ученпцима предавања о животу и раду Стевана Немање. И остали просветни заводп н цела штампа одала је достојну пошту свечаности п славп великога Стевана Немање. Светитељу срп-

сион. и Стр. 12о.

ски, заступи и иомилуј нас иред престолом Господа Пога, а вечиа тн хвала Србина свакога! (Универзитет Краља Александра I.) У народној Скупштини поднело је јесенас 70 посланнка нредлог, да се Велика ПГкола у Београду претвори у универзитет, који ће носити нме Краља од Србнје Алексапдра I. Скупштина је тај нредлог усвојпла и поднела га је влади на оцену. Како је народио иредставннштво вољно, да поднесе потребне материјалне жртве, које су скопчане с отварањем универзитета. то је министар просвете г. Андра Ђор1)еви% образовао компсију, која ће ироучпти то питање н израдити устројство универзитета Краља Александра 1. У тој комисији су: као председипк г. Јован Ристип , иредсецннк академије наука; академицн: г. г. Панта СрепковиИ, Љубомир КлсриЛ, Михаило Валтровић, Јован ЖујевиЛ и Пера II. Т>орђеви/>, ректор Велике Школе г. Гига ГершиИ. и професори Велике Школе: г. г. д-р Војислав Ваки~%, Драгиша Милутиновип, д-р Милан ЈовановиЛ Ватут, Никола Стаменковић и д-р Вогдан Гавриловип. (Српско црквено певачко друштво у Карловцима) после дугогодишњега ћутања, заиеваће п опет. На заузимање млађпх грађана уписао се поново леп број чланова у обновљено друштво, те се ово «еБ н конституисало, изабрав за нредседника: г. нроф. Св. Коларовића, за потнредседнпка г. Федора Најдака, за тајника г. А. пл. Николића, а за благај ника г. Милугпна Јанковића. Коровођа друштвснн бпће г. Душан Когур. Обиовљеном Карловачком певачком друштву нека је дуг и весео век! (Папина одликовава.) Римски паиа пменовао је пресветлога унијатског бискупа у Крпжевдп г. Јулија Драхобецкога , својпм кућннм прелатом п аснстентом наискога ирестола, а уједно га нодигао н на част „римскога грофа". За какве заслуге? Можда ће пх г. Стеван В. Поповнћ имати прплпке сазнатн у Загребачкој саборниди. (Нови ре§орматор религијозног живота у Пемачкој.) Крајем ирошле годнпе у Нотсдаму близу Берлина умро је у 51. год. жпвота пекн поручик Егиди, који је за последњпх 10 годпна силие иемире изазвао у релпгијозном животу немачког народа. Он је био вођа т. з. „етпчког покрета", коме беше сврха да пренородн пемачки парод свађањем хришћанства на земљиште чисто моралног учена — без нкаквог обзира на догматичке истине. Занимл.ив је већ сам по себи факат, како да човек којп се по ■ светио војништву н провео у њему најленше годпне свога жпвота, наједном се решава да ступи у јав-