Srpski sion

i рој 8

„СРПСКИ СИОН„

стр. 119.

нење ирве. У другој заповеди синајског закона говори се: Њ соткоци сек^к к8/иира, ни ксАкаго подовта, еиика нл шкеси гор *к (Исх. 20, 4). Соломон носле освећења храма, обраћајућн се Богу молитвом говори : Господи Коже И сјшшкх н 'кстк гакоже Тћ1 Бога на нјкјси го^гк и на зшли низ!Ј (3. Царств. 8, 23). Исто тако и у зановеди: горнАА л|8дрсткокдти л не з { л » нла -— горње се сматра за нротивност земаљског, следствено горњим се назива све оно^ што је небеско. Према томе под речју гср*к — разумети вал.а увек на некеск^ж, али не само на видљивим небеснма, већ на небесима духовним, која су нам позната по вери и по чистом срну; на небеснма, која су изнад свега чувственог, на небесима, која су иресто Божји и обитељи Његове. И тако слушајући узглас гор^ илгкилш сЈрдца! дужни смо се умом и срдем узвиеити над свим чувственим ; нокренути душу своју, те оснажени смиреном вером похитати га престолу Божје благодати и стати пред Њега. То је право и истинско у шишење срда гор'к. Горнм л1"ксто. Овако се назива узвишено место у олтару на источној страни од престола (часне трапезе); на горњем месту се налааи нресто ва Архијереја, на којем овај седи када служи. — У златоустовој Литургији горње место се назива још и горњим ■престолом. Место ово означава пренебесни престо великог А.рхијереја, Који је прошао небеса, Исуса Христа, јер и архијереј, када при Богослужењу седи иа горњем месту, и сам нреставља Спаситеља нашег Исуса Христа. С обе стране горњега места намештена су седишта за свештенике који служе, та се места називају сопрктолТд. Свешгеници, седећи са обе стране горњега места на сопрестолТ/Ллм, ирестављају свете Аностоле. — Примећујемо да ових сопрестолТА нема у свима црквама. Г 8 к а — сунђер. Губом се назива. малени комад сунђера, који се свагда налази увијен у анчиминсу. Помоћу губе свештеник после причешћивања сасипа у потир честиде, што су на дискосу иреостале, а уједно њоме пажљиво скунља сваки малени делић освећенога хлеба, ако би се случајно на антиминсу нашао. Осим тога губом чини свештеник знак крста над антимннсом прп неким узгласима. — Осим ове, иостојн још једна губа у проскомиднји ; овом се брише потир и она увек стоји у пошру када је овај нразаи.

Дароносица Овако се назива ковчег, у којем се чува.ју свете, пренебесне и Божанствене тајне Тела и Крви Христове, које се називају светим дарима , а које су спремљене за причешћивање болних. У дароносипн мора бити нрави малени ковчежпћ, у којем имају смештенн бити св. дари; осим тога у њему треба да има мали потир, лажица, ма лени сасуд за вино и чист сунђер. Дароносица мора увек на светом престолу стајати; а када је потреба причестити болесника, тада ће је свештеник с потребном пажњпм и побожношћу однетн у дом болесников. Тамо ће извадити из ковчежића једну честицу (маленп део) од св. дарова и спустнће је у иотир; за тим ће у овај налити онолико вина, колико види да је потребно, да се частица навлажи, те да се но томе може лако прогутати; за тим ношто нрсчита нрописане молитве, иричестиће болнога. Ради части и уважења према св. дарима, дароносица ваља да је начињена од скјиоцена метала, злага и сребра, или барем да је спољашња, и унутрашња површина иревучена једним од ових илеменитих метала. Светим Дарима, као пречистом телу и драгоценој крви Спаситеља нашег, дужни смо одавати свако уважење и поклонење. Дарохрлнителница. Дарохранителннцом или „)(л'кконосц{Л1х" се назива ковчег, у који се стављају св. дари, освећени и спремљени за свршавање пређеосвећене литургије над њима. Дарохранителница, исто тако као и дароносица. мора стајати на св. ирестолу, али се може начинити и засебпо место ради чувања св. дарова,, као што то бива у светим храмовима на истоку. Дарохранителница се обично нрави од сребра и злата, или је у крајњем случају и с ноља и изнутра позлаћена или. посребрењена, ради части која припада, Сз. Дарима. ДТскосж је реч грчка и значи — чинија, тањир. Овим се именом назива тањир, нр . којем се налази, за време свете Литургије. св. агнец и остале честице (делићи), које се ваде из просфора на проскомидији. Тан ир овај има обично под собом дршку, те је услед тога, мало узвишен изнад површине, на коју се полаже (али га има и без ове дршке). На средини дискоса налази се обично лик Предвечног Жладенца Исуса Христа; тиме ■ хоће да се означи, да овај свештени сасуд нре-