Srpski sion

отр. 168.

„СРПСКИ сиов.*

1>р. 11

тих предаља и бо/каиствепих и светих канопа, бранећи цркву и њезина права од свакога нападаја, а учећи и водећи повјерепи Вам народ Господњи на нут спасења. А што се подручиих Вам Хришћапа тиче, који су, заведеии или обманути ијш тренутпо занесепи, прекипули духовне одношаје са духовпим пастирима, илк се уклан.ају од својих вјерских дужпости или су са свијем пепослушии и ненокорни, препоручујемо Вашем Преосвештепству, да мјесто ироиисаних црквених казна п строгосги покажете им сву Вашу очииску благост и стрнељивост, тралЈећи свако номирителпо средство и сваку јеванђеоску поуку, и настојавајући, да на миран начин повратите оиет словесно стадо у своје станиште, из којег се је за час незадовољпо удаљило, савијајући га. као што свето писмо вели, као кокош нилиће под своја крила. У ту сврху смо синодалном одлуком издали такођер и Нашу иатријарашееку нослапицу, коју овдје прикључујемо, да ју Ваше Преосвештенство, имајући у виду оне крајеве Ваше енархије, гдје се нојавило незадовољство и узрујаност духова, ако затреба у црквама вјерно преведепо прочитати дате. А увјерепи, да ће се пастирском мудрошћу и благочестивошћу Вашег Преосвештеиства, очинским благоволењем ц. и кр. владе, и од Нашег светог сипода донесеним одлукама учиниги коначно крај немиру, који се је нојавио у тамошње три митронолије, те да ће у будуће завладати потпун мир и ред па добро наше свете православне цркве, увјеравамо Ваше Преосвештенство, да ће Наш свети сипод драговољно одобрити и подупријети свако предузеће, које се нодудара са светим устаповама, и које би могло доиринијети томе, да се црквено-оиштинске ствари Ваше енархије иобољшају, пошто од Вашег Преосвештенства буде тачно иредложено и образложено. А благодат и неизмјерна милост Вожја нека буде с Вама 1899., Фебруара 15. Константинопољски Копстаптин с. р. у Христу љубазни брат.

Константин, милошћу Божјом Архиепиекоп Цириграда, новога Рима и ваеељенеки Патријарх. Благоговјејни свештеници, високопреиодобни јеромонаси, врло иоштовани еиитропи, ефорџ, ирваци, и остали благословени ХришИаии богосиасајеме епархије Дабро-босанске, чада Наша у Христу љубазна, благодат вам и мир од Ђога 5 а о/\ Нас молитва, благослов и опроштење. Дознали смо, да су се од неког времена појавила тамо нека мјесна нитања, која су изазвала немире међу вама, и да су се ови у пошљедње вријеме у неким православним општинама тако заоштрили, да су некоји Хришћани ударили жалосним и по њихову душу штетним нутем, нонгго су с једне стране прекинули сваки одношај са њиховим сонственим каноничним АрхијереЈима и њима потчињеним свештеиицима, а с друге су стране опет престали долазити у цркву и вршити остале свете вјерске дужности, које вјера сваком Хришћанииу налаже. А као разлог и новод таквог стан.а противу светога кшра, навађа се пезадовољство неких Хришћана, што овај тобож не нризнаје и пе одобрава, да се црквене и општинске ствари на боље уреде, и што се исти клир нонаша на начин, који се не слаже са интересима свете и православне наше вјере. Ове жалосне вијесги дубоко су растужиле срце свете Хрисгове велике цркве, која са овога најсветијег апостолског нријестола, као са највишега мјеста., бдије над својом духовном дјецом, ма гдје се она налазила, и са тонлом материнском љубављу брине се за њихово спасење. С тога је црква и овом приликом сву своју пажњу обратила на ваша мјеста одакле су стигле тужбе и вапаји за помоћ. Опа је сматрала за свој најглавиији зададатак да се нобрине, како би послије претходгмг и непристраног испитивања гтронашла сходиа средства, да се с једне стране даде задовољштина онијем, којима је клир неправо учипио, — ако би то одиста тако било —, а с друге стране, да се одбране интереси и нрава тамошње православне цркве, ако се ова у истину у опасности налазе.