Srpski sion

Рр. 11.

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 171.

7.); мродлдите нлгктл каша и дадит* лшлостк|нн5 (ЈГук. XII. 38.); клаготкорите и кзаил^х даите (— VI. 35.); просАфел^ оу теке даи, и хотАфшб и> теке злати . не Жкрати (Мат. V. 42.) — ето чему је непрестано учио своје последоватеље Христос Сааситељ. Ганутљиву ноуку о милосрђу даје нам Христос у причи о милосрдном Самарјанину. (Лук. X. 30 — 36.) Један Самарјанин видео је на путу непознатога му човека, кога су разбојницп опљачкали и изранили били, и оставплн једва жива. Овај тужни иризор тако га је птлно нотресао, да се он зауетавио и сишао са свога магарота. Прпближивши се нево.т,нику, ои му је указао сваку иомоћ, какову може изазвати само саучествујућа љубав према беднима. Да би олакшао страдања болнога и ублажио бол од рана, Самарјанин му је нривезао ране, заливајући их ул>ем и вином. Затим га је посадио на своје магаре, одвезао у оближњу гостиониду и тамо га спремио. А други дан, полазећи, оставио је власнику гостионице нешто новца са молбом, да се постара заболнога, обећавајући му, да ће при повратку новратити све издатке. . . Нисмо ли дужни и ми, ученици и носледовател.и Христови, следоватп Његову примеру и испуњавати дате нам заповеди. нисмо ли дужни и ли бити милосрдни према ближњима својима? Напослетку, милосрђе мора бити особито својствено Хришћанину и зато, што је он — члан цркве Христове, заједно са свима Хришћанима, који сачињавају скупа једно тело цркве, кога је глава — сам Христос. „Као што је тело једно, а има многе удове , — учи св. аностол Павле — и сви удови једнога тела иремда су многи, сачињавају једпо тело: тако и Христос. Јер сви смо се ми једним Духом крстили у једно тело... ., и сви смо ми наиојени једним Духом. Јер тело није из једиога уда, него из многих... И ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако се слави један уд, с њим се радују сви удови". . . (1. Кор. XII. 12—14., 26 — 27.) И тако, пошто у телу цркве Христове има много болних и бедних удова, то нема ничега природнијег него што је, саучествовање и помагање тим бедним, с обзиром на степен њихове нужде, а по мери своје силе и могућности. Чујмо, како говори о томе св. Григорије Богослов. „Они (бедни) добили су с нами једнаку ирнроду, — нише он, — из истога су праха састављени, из каквог

смо и ми првобитно створенп; везани су као и ми жилама и костима и слично свима обученн су у кожу и тело, — или још боље, ако је иотребно споменути што важније, они су као и ми обдарени образом Божјим и чувају га може бити још боље од нас, и ако су телом истрошени; по унутарњем човеку обучени су у једнога истога Христа, једнако су с нама примали на чувању залог Духа, учествују с нама у законима, речпма Божјим, заветима, скуповима, тајнама и надама; онп су наследницн небеског живота, и ако су врло јако отуђени од земаљског: они умнру Христу и устају с Њпм, страдају с Њим, да би се и прославили с Њпм. И тако ие презри брата свога, не мимоиђи га, не гнушај га се, као нечистоће или заразе, као нечега, што је одвратно и ирезрено. То је твој уд, и ако су га убогаљиле несреће". 2 ) Пошто је обвеза милосрђа тако близа срцу нашем, зато св. мужеви, богодухновени старозаветни мужеви, св. апостоли и св. оци, непрестано и напомињу нам ту обвезу. „Погледајте — говори исти св. отац, — како га непрестано осећају мужеви богодухновени и како је оно (милосрђе) близу срцу њихову. Не говоре они о њему тако, да би један или двојица од њих тек нешто проговорили о бдднима а други не, или да би неки говорили о њему више, а други мање, као да оно није важан и веома потребан нредмет. Не, они свн, а посебице сваки, сматрајући ову заповед главном или једном од главних, ревносно нас побуђују, да је извршујемо, или убеђењима или нретњама, а, понекад и са похвалама милосрднима, и све је то зато, да би непрестанпм наномињањем те заповеди појачали деловање њено у срцима нашим." А у чему се састоји подвиг милосрђа 1 Какова могу бити дела милости 1 Шта је потребно чинити, да би ишли путем, који нам је Господ показао у заповеди о блаженству: благо милостивима, јер &е бити иомиловани? „Многоразличан је вид миловања и широка је заповед ова" — говори св. Јован Златоуст. 3 ) Много, врло много може бити видова хришћанског милосрђа с обзиром на разне невоље наших ближњих. Од потреба људских једне се оцносе на тело, а друге на душу. Ирема томе и милост се иоказује у два начина: делима, 2 ) Св. Григ. Бог Слов. о љуб. к беди. 8 ) Св. Јов. Злат. 15. бес. иа јев. Мат.