Srpski sion

}р. 12

„СРПСКИ

СИОН."

С тр . 187.

казује ово Један између браће видећи, да он носи на себи две одеће, заиитао га је: „Ако дође сиромах и заиште од тебе одећу, коју ћеш му дати ?" Отарац му одговори : „Бољу". — „А ако и други замоли од тебе, шта ћеш томе дати?" — запита брат. „Половиду друге одеће" ^ одговорио му је преподобни. „А ако ко још замоли од тебе, шта ћеш му дати?" — продужио је запиткивати брат. —• „Раздераћу остатак и даћу му половицу, а из друге половице направићу себи но.јас око тела," — спокојно је говорио Нистерој. Но брат је и дал.е нродужио кушати старца. „Но ако ко замоли од тебе и иојас, шта ћеш тада учинити?" Старан, ,је тако исто спокојно одговорио: „Даћу му остатак, а сам ћу некуда отићи и чекаћу, док ми Бог не пошаље одело и не покрије ме."') Како је угодно Богу давање одела оскуднима, показују ови примери из жнвота светитеља. Преи. Маркијан, нрезвитер једне цариградске цркве, идући на службу Божју и видећи сиромаха нагог, где се тресе од хладноће, свукао је са себе одећу и нокрио је голотињу његову, а сам јо остао јсдино у долњем оделу. И Господ га ,је за ово добро дело нрославио. Када је св. Маркијан свршио литургију, цео народ, свештенство и сам патријарх под црквеним оделом нриметили су на њему блештећу царску норфиру (Мин. 10 јан.) Ево шта се казује о св. Мартину Милосгивом. Он је још у млађпм својнм годинама, & пре него што се крстио, био тако милостив према сиромасима, да им је раздао све своје имање, а себи је оставио само нож и једну одећу. Но када је срео сиромаха у зимње хладно доба, он је и ту последњу одећу своју иоделио с тим сиромахом разрезав је на два дела. Ноћ је наступила, а св. Мартин дрхћући од зиме легао је и заспао. Тада му се у сну јавио сам Господ у оној истој одећи, којом је он оденуо сиромаха и пред ликом анћеоским му рекао: „Мартине, ти си још пре крштења обукао мене у ову одећу, зато ћу ја тебе од сада обући у свеоишту славу н затим ћу ти дати у наследство царство небеско." Задивљен тим виђењем св. Мартнн је одмах примио св. крштење. На скоро затим он је нримио монашки чин и но откривењу Божјем био је изведен на степен епископски. — Пмајући дар за различита чудеса, он се нрославио ио целом свету и ради ') 0 ii.) ( 1 цз. « ,1 [ орц1 ј г 4 1 v

милосрђа свога према сиромасима назван је милостивим. (Мин. 12. окт.) Четврто је дело милости телесне — сужна у шамници 'тсешити. Душевно стање људи ( који се налазе у тамници, може бити врло тешко и опасно. У таковом стању човек лако може насти у чаму или чак и у оча'ање. Према томе иосећивање такових невољника може њима иружити доста олакшања. Саме потпоре, које им се као знак учешћа у њиховом положају шаљу, могу нослужити њима као велика утеха. Прн том(! ми нисмо дужни истраживати, ради какове је ко кривице, стављен у тамницу, ирема томе ма ко он био п ма за каково он преступно дело био у тамницу бачен, наша је дужност — Христа ради отићи и утешити га, да не би нао у очајање. Доста примера налазимо у животу светитеља за хришћанско носећивање у тамницу затворених. Особито су чести такови примери у временима мучењу, у ирвим вековима хришћанства. Тако се у жпвоту св. мучени^а Северијана Севастијскога казује, да је он усрдно носећивао у тамницу затворених св. 40 мученика, који су после бачени у севастијско језеро. (Мин. 9. март.) У то доба издао је имнератор ЈГикиније закон, који је нод претњом смртне казне забрањивао посећивање у тамницу заточених и указивање ^а ковима ма, какове помоћи. 2 ) Но св. Северијан са својом срдачном топлотом нарушио је нечовечни закон окрутнога цара, он је иосећивао у тамници мучених 40 мученика, крепио их својим убеђењима, иодржавао њихову храброст и постојаност, достављао им јело и пиће. Иосле смрти 40 мученика св. Северијан претрнио је грозна мучења и обешен на градском зиду главом доле, а са каменом на врату, завршио је свој живот. (Мин, 9. сент.) 0 неким светитељима се казује, да су они цео живот свој посветили на носећивање у тамницу заточених и на служење њихово. Тако је св. мученица Павла после смрти својих родитеља, посветила себе на служење заробљеника Христових у тамници; односила им је храну и одећу, прала им ране. Она је служила св. ЈГукнлијану с другим мученицима у никомидијској тамници, ишла за њима у Византију н носле смрти сахранила њихова телеса. Када се вратила у Никомидију, незнабошци су је као ревну хришћанку ставили на грозна мучења. Св. Павла 2 )Еви. Истор. дркв. књ 10. гд. 8.