Srpski sion

БР. 16

да је геперал Дамјанић командовао оном мађарском војском, те да се и у њему старо срце пробудило. Но било, децо, једно или друго, благо само оном ко може да верује; јер вера спасава. Да, вера, само вера наша, спасла нас је о ускрсу 1849. г. Чувајте, децо, ко зеницу ока прадедовску веру своју! Са тим позивом завргаи деда причу своју. Деца га у руку пол.убише и одоше у своје собе на конак, да се одморе, те да ујутру рано, освежени сном и молитвом, па и приповетком дедином, што гласније запоје : „КоскрссенУе ткое!" У Вачкоме Петровом селу на Цвети 1899. г. Панта пл. Поповић парох.

ЛИСТАК. Б Е Ј1 Е Ш К Е, (Архијерејока Богослужева). Под началством Његове Светости, преузвишенога господина, патрпјарха Георгија, служена је саборној цркви Карловачкој Архијерејска. св. литургнја у прошлу недељу на Двети, а Вел. Недеље на Вел. Четвртак, на којој је литургнји Његова Светост осветила миро (које је кувано прва три дана Велике Недеље), на Вел. Петак вечерња са ивношењем плаштаниде ; на Вел. Суботу јутрење са опелом Христовим п обносом плаштанице. (Катихизираве војничких питомаца у кр. уг. домобранској „Лудовика" академији у Будимпешти.) Високопреосвештенп г. епископ Будимски Лукијан дознао је приватним путем, да се у Лудовика академијп у Будимпештп учи неколицина Срба, православне вере, и да управа тога завода није то до сада пријавила надлежној епархијској власти. У" вршењу своје епископске дужностн обратпо се впреосвештенп г. епископ Лукијан дана 22. марта т. г. на високо кр. уг. министарство домобрансгва са молбом) да га исто извести, колико се Срба православних питомаца учи у поменутој домобранској академији, да би се за исте како катпхета одредио, тако исто и вршење осталпх веропсповедних дужностн омогућило. Кр. уг. министарство домобранства узело је представку впреосв. г. епископа Лукнјана радосно на знање, те је умолило отппсом од 2. априла т. г., да изволи за 2 питомца у II. и III. течају катихету предложити, уједно је наредало, да сви питомци, дакле п она 2-ица који су у IV. течају, — са ко-

јггма се према наставном плану, за све нптомце без раздике вере, катихнзирање не предузима — походе св. дитургпју и у осталим верским дужностпма участвују. Впреосвештени г. епископ Вудимскп учннио је п овога пута, као н свагда. у вршењу свога светога позпва из соаствене побуде и за времена све, што је било нужно и постигао је повољан уснех, тпме, што ће у б} т дуће православне Србе пнтомце кр. уг. домобранске акадмије катихизирати јереј Владимир Димптријевић, капелан и катихета Пештанскн. Оволико нађосмо за нужно да известимо о овој ствари, а према пеистннитим вестнма, које су се, у 41. броју „Ср>бобрана и од 6. (18.) апрпла о. г., о овој ствари резнеле. под белешком „ Срби 1}аци без сршког чравославног катихете." (| Протојереј Манојло Грби&). Прошлога петка, после дужега боловања, премпнуо је у Карловцу протојереј Манојло ГрбиЛ, катихета и професор српске учптељске школе у Карловцу, члан и референт Епархијског Школског Одбора; члан Епархијске Конзисторије, члаи жупаннјског школског одбора, жупаније Загребачке, рођен 19. децембра 1844. у Шпрокој Кули; рукоположен за ђакона 16. јуна 1868., за свештенпка 5. анрила 1870. За члана епархијске Уираве пзабран 1872. Године 1875. ностављен од високог Школског Савета за иривременог, а 1876. за сталног катихету и нривременог ирофесора српске учптељске школе у Карловцу. Декретом истог савета 6. јула 1878. именован за сталног професора псте школе. Одликован црвеним појасом од бдаженоп. епнскопа Теофана 31. авг. 1882 ; произведен за протопрезвптера од впреосв. г. епис-копа Михаила 28. ју па 1892. у Војнпћу.Честити покојник је нознати писац три књиге „Кардовачко Владичанство" и говорник са сабора нашег а г. 1892. Велпкп г,битак нам наноси смрт протојереја Манојла Грбића, јер беше у свакој дужности реван и врстан, а од добре воље увек вредан раденик. Лака му црна земља и вФчНЛА П<Ш/АТх! ЗВАНИЧНИ ОГЛАСИ. К. 653./112 ех 1899. 47 1—3 С Т Е Ч А Ј. Гасписује се стечај на место сист. иарохијског помоћника у Сентомашу. Иитеркалара нема. Компетенти имају своје правилно иструиране молбенице потписаној Конзисторији до 16. (28.) маја 1899. иоднети. Из седнице епарх. конзисторије, држане у Новом Саду 18. (30.) марта 1899. Конзисторија Бачка.