Srpski sion

Вр 20

„СРПСКИ

СИОН."

вославној црквп, особито с обзиром на Русију, непрестану опасност но малу Мађарску, попуњавала је и на даље сва јерархијска места у тој цркви са евојим неспособним креатурама, које су гарантовале реверзима мађарској влади, да ће бпти покорне, знајућп добро, да ће на тај начин најлакше поткопатп православну цркву. Тако је једног посве простог попа, који нема никаквог впшег оспособлења, по имену Ђорђа Бранковића, узвисила за митрополита п титуларног патријарха. Мађарска влада подиже на достојанство владичанско обпчне сеоске учитеље, обичне ишпане и т. д, који црквено-славенскп ни читати не знају. Плодови овог поступка већ се показују, у колпко је у карловачкој, и онако не баш великој митрополији, овладао највећи каос, коруиција и опадање. Услед овога неирестано оиада број иоглавито сриских иравославних душа, у колико се многи расељавају, иропадају, или од вере отиадају. Још је једина срећа, што се крај свега тога, што овдашљи клир са свога незналашгва нпшта не вреди, услед напоменуте борбе као у Срба, тако п у Румуна развила народна грађанска интелигенција, нравослављем задахнута, која се толико одупире мађарској влади, да ова и ако узмогне православној цркви шкодитп, неће је ипак моћи згазитп. У томе лежи извесна утеха за будућност, која ноказује, да ће моје борбе, труди и жртве, и на најопаснијем месту на свету, т. ј. у Мађарској, ипак ионети само добра плода у корист православне цркве. Као што сам напоменуо, само сам се тако могао борити независно за интересе православне цркве, што сам најпре набавпо себи каионски отпуст из карловачке митроиолије. Но пошто сам међутим увидио, да се наша судба овде не само неће на боље окренути, пего папротив све горе, то у тим околностима, не хтев никакву коначну службу примити, служио сам православној цркви само својим знанственим радом, из почетка као професор и ректор карловачке богословпје, а касније, када сам услед борбе оболео и ту службу морао напуститп, све до сада литерарним радом. Но пошто сам се потнуно излечио, то се тек на непгго морам решпти. Као највише квалификовани иравославни ирелат целе аустро-угарске монархије могао сам веН одавиа не само еиискои, него и митроиолит иостати, да сам се реверзима хтео подвезати миђарвкој влади, да Лу њене нротуиравославнс смерове иотиомагати.

У место тога застрашише моје борбе мађарску владу и овај њен страх умножила је још та околност, што сам 'своје богословско оснособлење стекао у Русији и што сам доктор велике иравославне свете руске цркве. Као пре тога, тако ни сада не бих примио епископско илп митрополитско достојанство само зато, да њпме служпм мађарштини. тим мање могао бих прпмити какво мање место под необразованпм и уз то још и због влочина крађе дифамованпм креатурама, ма да сам скроман човек, као што се то пристоји православном монаху. Не могох прпмити ни сјајне понуде, које ми чинниге некојп овдашњи универзитетп као раденику на гласу, да заузмем у њих катедру, јер се не слаже са мојом савегиЛу, да као аравославан научењак делам у иновернима а ноглавито римокатоличкнм заводима. којих је овде највигие. А и иначе, уморен у овим борбама, радо бих за време свој дух одморио и окрепио, што бих могао учинити само код наше иравославне матушке — у Русији. Због тога се решпх. да се овом молбеницом најпокорније обратпм Вашој Светостп и да најпонпзније молим В. Светост, да би најмилостивије изволели поднети ову молбеницу св. Синоду и Њег. царском Величанству у ту цељ: 1. најпокоршпе молим св. Синод, да ми на основу прикључене динломе, по којој сам доктор богословије св. православпе руске цркве, п на основу мојих другпх способности, подари катедру у Русији, напомпњући, да могу предаватп ма којп предмет из богословске иравне и филозофске струке. 2. најпокорнпје молпм ЕЕ>ег. Величанство цара, да с обзпром на то, што сам као последњи потомак сгарога племена морално обвезан да носпм ран^ племена ми, могу тај баронско-племићски ранг мога племена са предикатом од Соколовца и у Руспји носити. С обзиром и на то, што сам са мојим свесграним и реткпм способностпма свугде најбоље послужпо, усуђујем се надати се, да ће св. Синод моју препонизну молбеннцу тим пре најиилостивије иснунити." & Пошго је још молитељ својој молбеници прикључно и своју фотографију и приметио, да је крст. нгго га носи, крст доктората филозофије, а орден, што се на слици видн, велики крст ордена св. Саве са свездом, „којн је добло за Његове знанствене заслуге", напоменуо је још да станује у Вршцу на своме добру п пошто је још, замолио, да му се по-