Srpski sion

С тр. 316

„СРПСКИ сион. ц

Б р. 20

дрквене, те нека читају молитву над љим, и нека, га помажу уљем у име Госдодње" (5., М.), са горе приведеним местима Јованове и Павлове посланице; онда се јасно види и дознаје, да је ту реч о два помазања, која се једно од другог носве разпику.ју. Тако се помазање, које спомиње св. ап. Јаков, врши само над болесним члановима цркве Христове, дочим у местима св. апостола Јована и Павла нри помазивању се на болесне ни мислити не може, јер је реч само о здравима. Помазање, које помиње св. ап. Јован и Павле „поучава"; даје Хришћанину неку вншу помоћ за разумеваље, и даје у срце Хришћанину неку вишу иомоћ за разумевање, и даје у срце Хришћанина „залог Духа"; дочим помазање. које св. ап. Јаков спомиње, иовраћа болеснику здравље, и опрашта га од греха (5., 15.) Помазање, дакле, које сиомињу св. аи. Јо вана и Павле. јесте и може бити само миропомазање, које су — као што се види — још и сами апостоли над крштенима вршили. Као што то засведочава и апостолски ученик св. Дијонисије Ареопагит, који говорећи о св. тајни причешћа, вели даље: „има и друго свел1тенодејство .. . које учитељи наши (т. ј. аностоли) називају тајном мира"; и оиет: „то помазивање миром даје оном, који се удостојио најсветије тајне препорођења — изливање Богоначелнога Духа" (Шевић-Макаријева „Догматика" II., 228.-229.) Да се помазивање св. миром свршавало још у стара и ранија времена, и да се оно свршавало над свима крштенима, међу које су спадала и деца, сведочи и Биспино, ко.ји у тумачењу свом на I Јов. 2., 20. вели „Стари обичај, крштенога св. уљем помазивати оснива се можда на овоме месту". За што су пак апостоли метање руку заменули помазивањем св. миром, о томе у „Догматици" читамо ово: „Из књиге Дела апостолских види се, да су сами апостоли могли сводити Духа светога, на оне, који се крстише. (Дел. ан. 8., 12.-18.). То им је и било лако у самом почетку Хришћанства, кад оних, који се крштаваху, не беше још толико много. Али наскоро, кад се св вера стаде изванредно ширити и кад се стадоше обраћати ка вери са свих крајева света, ни сами апостоли, ни њихови непосредни ирејемници — епископи, нису се могли свуд ириказати, да одмах после

крштења полагањем руку сведу одозго св. Духа на све који се крстише. А по томе, може бити, и изволиса скатом Б К0 Ј И Ј е становао у апостолима, заменити полагање руку апостолских на оне, који се крстише, другим средством, који је при руци одмах — миропомазањем — тако, да освећење мира изврше сами апостоли, и после њих њихови пре.јемници — епископи, а помазивање освећеним миром оних, који се крстише, да врше и сви презвитери". (П. стр. 230.—231.) Па кад већ сами апостоли полагање руку заменуше помазивање освећеним миром онпх, којн си крстише, а из оправданог разлога : то шта онда гони нас, да се враћамо на онај начин свршавања тајне нреподавања Духа светога, који апостоли — као тежи — напустише, а да остављамо онај начин, који аностолн — као лакши — заведоше ? И овде напоменути и рећи морамо, колико назарени греше тиме, што своју децу без крштења остављају; јер како је крштење рођење за нови, хришћански живот; и како се кршгенима миропомазањем даје Дух свети, да би могли у том новом хришћанском животу успевати и напредовати; и како се св. тајна миропомазања само крштенима дати може и сме; то оставити тако дуго време своју децу без благодати, без помоћи и иотпоре Духа светога — с-вакако је грех. Напослетку треба наноменути, да је назаренска тајна миропомазања, баш ако је и имају, и ако је „врше онако, како су ју аиостоли вршили", ништава, јер је не врши нравилно и законито, Христово и аиостолско свештенство, којега у назаренству нема и не МОЖе 6ИТИ. (Наставиће се.)

Допис. У Сантову 8. маја 1899, годипе. У среду 5. маја т. г. дошао је у Оантово изасланик Његове Светости патријарха, преузвншеног господина Георгија, благородни г. др Милан Максимовић, те је купио мес.то за цокву, школу и парохијски дом, за цену од 6400 фор. а. вр. Осим тога је г. Максимовић кунио 270.000 опека за зидање, које такође са осталом учињеном већ внсоком нотпором Његове Светости износи 4000 фор. а. вр. Сав овај трошак сноси Његова Светост Патријарх из своје приватне благајнпце. Дело ово