Srpski sion

Вр. 35.

„СРПСКИ

СИОН."

рана у Сигету 27. марта 1858., а иотиисана само по Павлу Александру епигроиу н Францу Качујановнћу. Овај нотоњп је нотнисан латиницом, а лако је могуће, да је бпо син на нрвој молбн потпнсанога Евтимија Качујановића — па можда још и римац. Нисма под II. III. и IV. налазе се у архнви српске православне црквене општине Осечке. Нриошптио: Л. Богдановиб.

ЛИСТАК. Б Е Л Е Ш К Е. (Његова Светост) иатрпјарх српски, бно је прошлога четвртка иилим гостом впсокопреосвештенога господпна еппскопа Митрофана Шввића. Који је у почаст Љегове Светости дао свечан ручак, којем су званице биле: иреузвишени господнн Др. Лавије РадивојевиИ, пресветли г. др. Теодор Маицић председнпк и подпредседник Матице Српске, те многн одличиичнн Матичари. (Школски Оавет) сазвин је за 4. (16.) септембир о. г. (Саборскл Одбор) сазван је за 6. (18.) семтембар о. г. (Матица Српска.) У нрошлп четвртак одржана је редовна годишња главна скупштина Матпце Српске, нод иредседннштвом цредседпнка њезина г. Антонија Хапића. Осим обичнога свога пословнога дела, имала је ова скушитина да изврши чин иијетета, признања п захвалиости оснавачу Матице Српске дру Јовану Хаџибу Свети&у, тгрославом стогодишњице од рођења његова. Матица је то учпнпла најсвечанпјим начином. У 9 сати пре подне бпо је парастос у саборној св. Ђурђевској цркви Новосадској, при којем је благоизволео началствовати високоиреосвештепи господин епископ Бачкп Митрофан ШевиИ , а присуствовати благоизволео и Његова Светост, патрпјарх српски, иреузвпшенп господин Георгије БраиковиЛ. Црква беше дупком пуна чланова Матичиних и побожнога и родољубивога православиога српскога грађанства Новосадскога. Поеле нарастоса нрелпвен је гроб нокојников у св. Јовановској порти, а за тпм отворена Матпчина скупштпна, на коју је благопзволео доћи п Његова Свзтост, иатријарх, преузвншени господнн Георгије и високопреосвештенц госиодин епископ Митрофан. Прц доласку била је Његова Светост поздрављена буршш усклицима Живео и дочекана стојећи

од скупштпнара; тако исто п впсокопреосвештенп господин епископ, којп су онда заузели за Њпх спремљена почасна места. Председннк Матичин г. А. ХаџиЛ поздравпоје Његову Светост патријарха Георгија, захвалпвши Му на впсокој носети Матичине с-купштпне; поздравио је високопреосвештепога енпскопа Митро■ фаиа п све многобројно окупљене члапове Матпчпне. Носле поздравиога говора председнпкова чптао је секретар Матпчнн г. др. Милан Сави% говор у спомен и славу дра Јована ХаџиИа- Светића, прн крају којега је скупштина одала славу оснивачу Матпчином устајањем п ускликом: Слава Јовану ХаџиЛу' СветиЉу! Јован Хаџић родио с.е у Сомбору лицем на Малу Госиојину 1799. Кад је свршио науке, настанио се у Новом Саду, где иостаде 18-34. сенатор, у оно доба и одличио и важно место. Год. 1847. био је као посланик Новосадскп на мађарској Дијети у Пожуну. 1848 иозову га у два маха за министарског савстнина у министарство правде у Пешти. После нокрета мораде се примити организације судова у Војводетву; но видећп да се са Србима не ноступа као што је у реду, даде већ 1850. оставку. Затим буде наименован за председника Обласног Суда у Н. Саду. Као такав ступи 1854. у мир. Оженио се 1829. с Маријом Десанчићевој из Новога Сада. Умро је 22. анрила 1869. и сахрањен је у св. Јовановској порти, где му удовица подиже споменик, По свршеном говору секретаровом одгодно је председнпк скупштпну. Буршш усклицпма, који су носилп иа себи тии одушевљене овацпје, иснраћен је пз скупштинске дворане Његова Светост патријарх Георгије , са високопреосвештеним еппскопом Митрофаном. После нодне пстога дана у 4 сахата. настављена је скупштинска седпнца. Прочитан и прпмњен је извештај о годишњем раду Управног Одбора, Књпжевног Одбора и Оделења. За председнпка Матичпног пзабран је једногласно поново Антоније ХаџиИ, за потпредседнпка Павле ГостовиЛ, за 1. секретара др. Милан СавиЛ, за II. секретара Сава Петровип, за фишкала др. Илија ВучетиЛ , за књиговођу Аркадије МарковиЛ за благајпнка Данило МанојловиИ. За књижара изабран је са 75 гласова др. Јован Радонић, против другога компетента Душана Станковнћа, који је добпо 15 гласова, За питомца етипендпјске закладе Петра КостиИа