Srpski sion

В р . 39.

председник православне српске црквене општине с члановима, римско свештенство, поджупан с жупанијским властима и чиновништвом и многобројни народ. Кад је високонреосвећени пред славолук односно под небо ступио, диже руке на благослов, а појци занојаше „ Днјгх клаго= датх св/лтаго насх совра" и т. д. За тим је ставио на себе епитрахиљ, омофор, митру, у десницу узе часни крст, а у левицу архипастирски жезао. Иошто се несма отпојала ступи пред високопреосвећеног председник православне црквене ошптине и поздрави Га срдачном добродошлицом. На овом поздраву изволело се Љегово Високопреосвећенство захвалити, напомињући, да радо и с љубављу долази у овај град, у којему станује велики део поверене му пастве. После отпоздрава уз појање духовних песама пошао је високопреосвећени у саборни свето Ђурђевски храм. С обе стране пута, који је зеленом травом посут био, стајала је школска младеж православне вере из свију овдашњпх просветних завода. У црквеној порти дочекале су га у бело обучене девојчице н пред ноге му цвеће бацале. У светом г Бурђевском храму заузео је високи гост свој архијерејски престо. Овде Га је у нме верних и свештенства поздравио високопречасни парох-протоирезвитар лепим говором. После многољетствија краљу и архијереју, високопреосвећени је изашао из храма и у пратњи г. протопрезвитера и народа пошао у римску цркву. Овде Га је на улазу дочекао овдешњи опат с подручнпм ау свештенством, н кроз украшену и осветљену цркву уз свирку оргуља и нојање песме: „Ессе засегДо тадпиз" увео Га је у светплиште. После кратке молитве високоиреосвећени се повратио у свој стан, који Му је спремљен био код г. протопрезвптера. Иза кратке иочивке примао је подворења: од поджупана и чиновништва, римског свештенства, професора и наставника овдашњих просветних завода, и од нреставника разних других друштава и корпорација. Кулминациона тачка свију свечаности била је у вече при ба^љади. Поједини поседници домова, већ у ирви сумрак осветлише своје прозоре. После седам часова, дивота је било проћи главном и једним делом бајске улице, Сечењевим, Етвешевим и Деаковим булеваром. И у овом погледу су нам се иноверци врло лепо одазвали, те су сви без разлике учас^во-

вали у нашој радости и нашем весељу. Бакљада у којој су участвовали сви грађани Срби без разлнке положаја, уз нратњу ватрогасне музике кренула се око осам часова из школског здања на св. Ђурђевском тргу и почев с Бајском улицом, обишла је већ поменуте булеваре, те се кроз главну улицу вратила на трг светога г Бурђа пред стан драгога нам госта. Свето 'Бурђевски трг изгледао је овом приликом величанствено у оном мору од светлости и у шаренилу од многобројног народа, који је дошао да чује свога архипастира и да види лепо и величанствено осветлење. Целпм путем, све док се бакљада није по утврђеном реду на одређеном месту постројила, нроламало се небо од бурног и одушевљеног клицања: живео! Усклици се ови удвојише када се на прозору указао љубљенп архииастир, благосиљајући многобројни народ. Пошто је наступила тишина певачки хор наших вредних учитељских приправника отпевао је врло лепо и прецизно несму: „Појмо Богу" од М. Тоиаловића. Иза тога стуиио ;е на узвишено место уважени грађанин овдашњи г. др Стеван Кронић адвокат и у име грађанства ноздравио је високопреосвећеног госта. У иоздраву својему ошгро је нагласио, да грађанство наше —- и ако је искрено и чврсто одано својој светој цркви — ипак није имало среће, да у току од четрдесег и неколико година у својој средини впди и поздрави својега духовног старешину и уједно је изразио народну радост и захвалност, што нас је г. епис.коп на скоро после свога доласка у епархију посетити изволео. На овај поздравни говор одговорпо је впсокопреосвећенп в.тадика, говором пуним хрпигћанске мудрости и апостолске кротости и на крају — благодарившн на почастима — благословио нас је архијерејскпм благословом. Говор светога владике пропраћен је бурним и дуготрајним „живео". После отпеване једне иесме, бакљада се уз свирку вратила у школско здање н тиме су свечаности овога дана завршене биле. На завршетку описа свечаности овога дана напоменути нам је, да је народ веома одушевљен и радостан био услед дочека г. епископа. А како и да не буде кад за четрдесет година не видети свога духовнога оца, старатеља, иастира и бранитеља у својој средипи. Али у овом погледу не можемо кривити нретходнике нашег дичног дијецезана. Не; било је