Srpski sion

Бг. 39

у молитви и вршењу добрих дела. Будући да Црква Христова — у току деле године сваке недеље, осим Духовске и Цвегне, прославља славно Христово васкресење, с тога се недеља назива још и васкрсиим дапом; а исто се тако назива и даном Тосмодњим. Разлнка између прослављања дана од одмора у старозаветној цркви од прослављања истога дана у новозаветној дркви, очигледна је. У старозаветној цркви светковање суботе напомињало је људима дан почивања Божјег од свију дела, те су услед тога строго забрањени били послови сваке врсте, осим богослужбених и обредних радња, хранења себе и домаће стоке, лечења болесника и обране од непријатељских нападаја. С преносом одморнога дана са суботе на недељу измењен је и унутарњи значај самога празновања; јер док субота, као што рекосмо, напомињаше дан иочивања Божјег, дотле нам недеља, — као првп дан седмице, у који Бог започе стварање наредивши да буде светлост — и у који дан Госиод Исус из гроба васкрсе и иостави темељ наду нашем на васкрс — напомиње активност, делашност Божјјј, те нас тиме побуђује, да ју не проводимо у леновању, већ да остављајући на страну бригу о светским стварима, прионемо живље на дела духовна. Недеља нам дакле напомиње три најважнија момента из економије божанске: стварање, откупљење и освећење, — које је такође обављено у дан недељни, спласком светога Духа и устројењем цркве Христове на земљи. Непорочнк!. Г1од овим назнвом нодразумева се на црквеном језику сто осамнаести псалам (по славенском бројању) који сачнњава седамнаесту катизму. Назив ншорочнк! позајмљен је из првог стиха дотичног псалма, који се ночиње речима: „Блажжи непор чнТи в& п8ти, рдацјТи ва закон*к Господни." Ова.ј се псалам врло често употребљава при разним црквеним богослужењима. На свакидашњим богослужењима се чита на ноноћници, суботом на јутрењама, недељом — када нема полијелеја — он се чита у место појања полијелејних псалмова. На великосуботној јутрењи, овај се псалам ноје пред плаштаницом с нрппевима, који се називају величањима, тако, да се сваком стиху псалма придодаје засебно величање. При онојавању умрлих, он се поје с другим припевима и то тако, да се свима сгиховима

прве статије (оделења) ирипева дмилВТа ; уз све стихове друге статије принева се — по* <иил15и р<шл (>8) твојго (=»); а уз стихове треће статије припева се опет — млнлВТа . На суботној служби, када се поје лллилВТа, поје се овај псатам на јутрењи и тада је подељен у две статије, којом се ириликом уз прву принева: Бллгослокенх еси Господи набчи л»а сопрлкдлнТсл^х ТВОИЛ1Х; а другој се додаје припев: Опасе спасн Л1А. На иослетку и на панихидама (парастосима) иоје се онет овај псалам, подељен такође на две статије, од који ирвој иде припев: „Полјани 1'осподи д8п1и рлкх Ткои^а"; а другој припев: „Оупокои. Господн, д8ши рлв'А Тконха." Садржина сто осамнаегтога псалма потиуно одговара називу непорочнм. Наиме, у њему се указује пут за достигнуће неиорочног живота, а тај је у изучавању, чувању и извршивању заповеди и наредаба закона Божјега. У јеврејском се оригиналу овај псалам — по броју писмена јеврејског алфавита — састоји из двадесет и два оделења, а у сваком том оделењу има по осам стихова, тако, да у целом исалму има сто седамдесет и шест стихова. На жалост читање и појање овог прекрасног псалма, бнва код нас или веома брзо и неразумљиво им се сасвим изоставља. Н и к & в. просфора. Нол»оклнадн/, је грчка реч, сложена из ове две: у6\хо <; — закон н хауму — иравило, којим се нешто наређује или забрањује. У речи номоканон — ос, означава гроЈјански закон, а у.у-ут — црквени устав. Према тој етнмологпји, под називол номоканона или законоиравилника, има се разумети скуп грађанских и црквених наредаба, којих се је дужан придржавати пастир црквени и којега имају руководити нри управл 3 ању цаством, нарохпјом или ма и .једним духовнпм му чедом. (Нае/гавиће се.)

Његово Виеокопреоевећенство гоеподин Митрофан епиекоп Бачки у Сомбору. Субота 18. септембра и следећи за њом дани: недеља и понедеоник беху за Сомбор дани неописане радости, дани великих свечаности и великолепних овација. То су дани које је Сомборско православно српско станов-