Srpski sion

С тр . 732.

Кр 45.

Повод овим редима дао ми је годишњи извјештај Задругин, по коме сам видио, да у ширењу сриске књиге страшно назадујемо. Желећи да VIII. коло књига Задругиних што више буде ироширено, завршујем са ријечима Љубе Ковачевића. „Гледајући — вели Љ. Ковачевић — како Срнству и његовом националном животу пријети ногибао са више страна, како нам се у читавим покрајинама и само име не признаје, ваља нам више по игда прегнути, да се наш народ културно унаприједи и духовно препороди, ато се најбоље постизава народном књигом, који је задатак узела на се и Српска Књижевна Задруга. Досадашњи одзив нашега иарода служи на част његовој националној свијести и улива нам наду, да не ћсмо подлећи у културној борби, која пресуђује да ли ће један народ живјети својим националним животом или не. Изгубимо ли битку у тој борби, знајмо да је не ћемо добити ни „тоном ни пушком", како се многи узалуд надају". „Деветнаести вијек, — наставља даље који је високо истакао идеју народности, већ је на измаку. Похитајмо да наш народ што више проевијетимо и књигом сриском националну свијест ојачамо, докле идеја народности још игра прву улогу при одлучивању о судбини мањих и слабијих народа; јер послије може бити све доцкан. То увиђају и непријатељи нашега племена, па зато су и заложили сву снагу да нас на културном и просвјетном пољу претеку. Ну ми, .... не смијемо допустити, да у тој племенитој борби будемо побијеђени, јер ако би то, не дај Боже, с нашега нехата било, знајмо да је Срп ство свршило." Загреб, мј. окт. 1899. Задругар.

ЛИ СТА К. Б Е Ј1 Е Ш К Е. (Аудијенција) Његово Величанство благоизволело је у прошлп понедељак 1. (13.) новембра о. г. прпиптп у ауденцију високопреосвештенога господина епископа Будимскога Лукијана Ђогдановића. Истога дана био је високопреосвештени г. епископ Лукијан учасником и дворскога ручка. (Високопреосвештени гооподин епиокоп Бачки МитроФан ШевиБ) богослужпо је св. литургију на дан св. безмитних врачева Кузмана и Дамјана (1.

новембра) у храму Футошкон, којп је овим светитељпма посвећен. Високопреосвештени г. епискои благоизволео је одсести код тамошњега лароха јереја Петра Костпћа, а у нратњи г. г. протопрезвитера Милана Ћирића, протосинђела и настојатеља манастпра Ковиља Георгпја Видицког, пароха Ђорђа Велића и Вељка Миросављевића, те своја два ђакона. (Из Дабро-Босанске Митрополије.) Као што јавља зваиичнн лпст исте мптрополпје, „Источнпк", замонашили су се у тамошљем манастпру Озрену наставници Богословског Училишта у Рељеву: Жарко Радонић и Владпслав Боберић. Иларион (Жарко) Радонић рукоположен је у Сарајевској црквп 3. октобра о. г. за ђакона, а 10. октобра за презвптера. Владпмир (Владислав) Боберпћ рукоположен је у истој цркви 17. октобра о. г. за ђакона. И г. Радонпћ и г. Боберић су родом пз Бачке дијецезе. Желимо им обојпцп од Господа мплостп и номоћи, да и у примљеном високом свештеничком звању с успехом узмогну послужпти узвишеној цељи св. Православља и св. православне цркве. (Годишви парастоо Сави Текелији.) Највећи просветни добротвор нашега народа, Сава Текелпја, умро је 21. септембра 1842. у Арадз^, у 88-ој годиип живота свога. Од год. 1843. па ево и данас држп се сваке године у недељу по Митрову Дану свечанп помен парастос за упокој душе томе нашем највећем добротвору, у српској православној цркви пештанској. Ове године одржан је тај парастос особито свечано, јер је о њему чинодејствовао преосвештени епископ будпмски Лукијаи Ђогдановиб, с Владимпром Недељковићем парохом и окр. прртом буднмским, парохом Владпмиром Димитријевпћем и војничким капеланом Мироном Војновићем. На парастосу били су честити скупштинари цркв. онштине пештанске са својим заслужним председпиком Стевом Јовановићем, краљев. саветнпком и зем. посланпком, сви овдашњи бпвши питомци Текелпјина завода п садашњи питомци завода и управитељ им Чика-Стева В. Поповић стојаху са запаљеним воштеницама у руци око одра, на којем је бпло св. кољиво. На јектенија одговарао је појачки збор Текелијина Завода под управом коровође Исидора Бајића. Црква је била дупком пуна: српске омладине п осталог побожнога света. После парастоса одао се преосвештени госп. еппскоп . Јукијап, праћен председнпком црквене општине и скупштинарпма, у Текелијин Завод, где га је у дворанп заводској са свима питоицима завода дочекао управитељ Чика-Стева, захвалио му се што је ТЈ г жну свечаност заводску св. чпподејством својим увеличао