Srpski sion

с?

лски си

Год.IX.

Број 47.

НЕДЕЉНИ ЛИСТ ЗА ЦРКВЕНО-ПРОСВЕТНЕ И АВТОНОМНЕ ПОТРЕБЕ СРПСКЕ ПРАЕОСЛАВНЕ ШИТРОПОЛИЈЕ КАРЛОВАЧКЕ.

СА БЛАГОСЛОВОМ СВЕТОГ СИНОДА. ВЛАСНИК: Њ. Светост Српски Патријарх Георгије.

УРЕДНИК: Протопрезвитер Јован ЈеремиЋ.

У Ср. Карловцима у недељу 21. новембра 1899.

Катихетична предавања Ареенија Царевекога удешена нрема пространом хришћанском катихизису нравославне цркве. Превео с руског Вељко Лукић парох. (Наетавак). IV. ХришБанска вјера и аено исповиједаве. — Вјера је пак тврдо чекање онлга чему се надамо, и доказивање онога што не видимо. Јевр. 11. 1; — Јер се срцем вјерује за иравду а устима се иризнаје за сиасење. Рим. 10. 10; — А који год иризна мене пред људима, признаИу и ја њеш иред оцем својијем који је па небесима. Л ко се одрече мене иред људима, одреЛи %у се и ја њега иред оцем својијем који је на небесима. Мат. 10. 32— 33. Кад земљорадник сије сјеме, он не зна на сигурно, да ће из тога сјемена израсти за неколико мјесеци клас, тек вјерује у то, и да он нема те вјере, не би нп он сам сијао, а и сијање другијех било би за њ неразумљиво. Исто ое тако трговац, кад полази у далеку земљу по еспап, руководи једином вјером; ес-

папа он не види, а такође не види ни корист коју ће му донијети посао, но он вјерује да има у оној земљи еспапа какав он жели и да ће се трговином окористити, и вјерујући томе, нолази на пут. Тако бива и у сваком другом послу: вјера предњачи свакоме д јеловању, и гдје нема вјере, ондје не може бити ни дјеловања, Због тога не може бити без вјере ни угађања Богу. „ Без вјере није могуИч угодиши Богу вели св. аностол Павао. Шша је вјера? За вријеме живота Господа нашег Исуса Христа на зеаљп, имађаше нека жена незнабошка кћер, коју држаше силан бијес. Чувши да је Исус Христос милостпва срда и да има власт над бијесовима, иовјерова она томе од свег срца. У срцу њеном пониче дубоко увјерење, да ће Господ свакако изагнати бијеса из њене кћери. И за то, кад се примицао Исус Христос к мјесту у коме она живљаше, изађе она преда њ и викаше из гласа: иомилуј ме, Госиоде, сипе Давидов, моју кЛер врло мучи ^аво. На то запомагање и не одговори Исус Христос жени. Међу тијем бијаше она тако тврдо увјерена да ће њена вћи оздравити, да је и на даље, иуна вјере, мо-