Srpski sion

Стр. 8.

.СРПСКИ СИОН."

вр. 1

предмет, већ ставити је, да се изучава уз појање и цркв. иравило. И онда се могу остали предметп раздијелити као и у вишим разре дима средњих завода. Наравно ако се мисли о том, да се у наставни илан уведе изучавање апологетике или општег дијела догматике онда би у I. течај дошла „апологетика", II. течај „посебна догматика". III. течај „моралка" (општа и посебна), IV. течај „Историја Хрпстове дркве", а поред исте и катихетика, која би се поред историје могла свршити, јер осим два сата за вјеронауку имају приправнмци, као што је напријед споменуто, још један сат за практ. вјежбање. Но докле би се ова ствар коначно ријешила, требало би свакако оне уџбенике које смо већ добили и које будемо добивали, одмах завађати и у препарандије*, али уз одобреие требало би одмах и рећи у који течај и мјесто кога иостојећег уџбеника да се уведе, како не би долазио катихета у неприлику, бојећи се, хоће ли доћи у опријеку са постојећим наставним планом. Ја по својој дужности рекох, што сам сматрао за нужно. У Петрињи 30. новембра 1899. Ј о в а н В о рк а п и ћ проФ. и катихета у препарандији.

Реч на Нову годину. Ево нас љуб. Хришћани, ношених реком времена, на прагу нове године. Пре но што прекорачимо тај нови праг у своме животу, а пошто није свеједно на који ћемо начин тај нови део нашега живота отпочети, нити разуман човек сме негледуш утрчати у нову годину, која нам са мноштвом расиутница на сусрет излази, делом лепих и пространих, делом пак тесних и трновних, које воде на различне стране; то не ће бити с горег погле* А не да -е догађа, да н. пр. Школски Оавјет једну књигу за уџбеник у препарандијама пропише и дотичне управе позове, да се по њој предаје и учи; — а овамо се то не изврши, ■*- него остане по старом а тобожњи прописани уџбеник стоји као такав на аааиру. На тај начин се не отвара воља позваним стручњацпма, да удажу труд око састављања школских уџбеника у којима смо тако оскудни, а који тако нужно требамо, па их ипак слабо дијенимо.

дати горе и нрочитати натпис урезан над улазом у нову годину. Натпис тај гласи: „ ево ја стављам пред вас тут к животу и иут к смрти ". (Јер. 21, 8.) а мало даље и друге ништа мање важне речи: ^уђите на уска врата, јер су широка врата и широк пут што воде у пропаст и много их има који њим иду, као што су уска врата и тесан пут што воде у живот : и мало их је који га налазе. (Мат. 7, 13. 14.) Ови натниси налазе се над вратницама сваке нове године, но ипак за то остају непримећени великој множини иутника; а остају неиримећени с тога, што су душевпе очи човечје више везане за земљу и земаљско, него за небо п небесно. Сви створови Божји, од најмањега до највећега, имају одређено време у коме постају и у ком ће их нестати. Па тако псто и човек та круна створова Творчевих — ностаје у времену, за неко врсме битише, да га с временом са лица земље опет и нестане. „ Свему има време и сваком послу под небом има време — вели св. Писмо. (Пропов. 3, 1.) Ђудупност^ садашњост и прогилост су називи, којима смртни човек са свога гледишта време обележава. То су три одсека времена, од којих је онај средњи — и ако најкраћи — најсудбоноснији по душу човечју. Најсудбоноснији је с тога, што је једина садашњост у непосредној нашој власти; а од добро или зло употребљене садашњости зависи каква ће нам прошлост бити а и будућност. .Каква сетва — така жетва. Сваки је своје среће ковач. (Послов.) Сваки човек, свако племе па и читав народ имаде своју будућност. садашњост и прошлост. Како за појединог човека исто тако и за читаве народе еадашњост је од неизмерног значаја. Онај човек, одноено народ, који уме своју садашњост мудро да уиотреби, или боље рећи, који уме да живи у еадашњости, ствара тиме себи сјајну и дичну ирошлост, а осигурава и своме нотомству бољу будућност. Па кад је то тако и кад је садашњост тако важна, онда ће нам бити већ јасније шта хоће они натписи да кажу, које прочитасмо на улазу у нову годину. Натписи ти нас опомињу, да ако игда а оно бар на данашњи дан, ваља да нанравимо добар нредрачун о својој садашњости, како ју не би или погрешно унотребили или улудо иропустили, ј ер: