Srpski sion

Број 4.

мерно разне одношаје нешто летимице, нешто ! < а увијеним реченицама додирнуо, па не имајући иред собом ни голе истакнуте чињенице, ни одређене смерове, морам да се ограничим на оно, што ми се чини, да је предмет и сврха његова говора. Данашњи нокрет разних вероисповести у Босни и Херцеговини, вели мшшстар, није најновијег датума. Таквих покрета је било увек иод отоманском владавином и г. Ђурковић има сасма право, кад вели, да се народни осећаји и смерови на Балкану идентиФИкују са тежњама и радом иначе чисто верске нарави. Турске владе нису много бриге водиле око тога, па се је све више и више уврежио тај обичај, да се даном приликом народне, па чак и политичке намере и борбе преносе на поље црквенога живота. Покрет међу источно-православнима у Босни, изв окупације, није последњих година, него већ 1881. године почео. Било је више пута отпора и нападаја, али су све те струје после известног времена престале, духови су се опет смирили. Последњи нокрет је ночео пред неколико година са меморандумом, који је предложен од неких православних;, који себи самовласно нриписиваху, да су они представници свога народа. Не ћу ни ја да улазим у узроке и ностанак тога меморандума, па ћу — да избјегнем сваку сувишну расправу — дозволити, да је тај спис некако израз расположења народа и да је тај цели покрет од доле а не са стране створен. Кад је мени, у присуству трећих особа и сведока, прочитан меморандум, ја сам дотичне позвао, да они тачно Формулишу своје захтеве у ногледу црквених и школских установа. Меморандум сам беше низ нејасних, опћенитих и највише неоснованих тврдња и тужаба. После неког времена дођоше исти, те ми предложише, опет у присуству трећих особа, један статут за уређење њпхове цркве. Ја сам господи одговорио, дајана брзу руку тај статут просудитп не могу, и нека ми дакле даду времена и прилике, да им саопћим моју одлуку. Они нису хтели чекати, него се упутише у Цариград васелонском патријарху, држећи ваљда, да ја стрегшм од суда васеленског синода. Ја сам међутим унанред знао, како ће суд синода испасти, јер Је тај статут био пун такових антиканоничких установа, на које ни једна епискоиална црква, а камо ли васеленска, не би могла пристати. Министар цитира поједине такове уста-

Стр. 61.

нове, по којима би лајици добили сву силу и снагу у црквеној управи, а свећенство и епископат би били извргнути подређености и неограниченој немоћи. По другим установама би мирски елеменат без сваког надзора од стране државе могао да располаже са имањем и ириходима црквеним, а по даљњга установа су у истини елиминирана била највиша права круне и владара. Министар вели, да се је он управо радовао, кад су се нредставници статута обратили на своју закониту претпостављену вдаст, на васеленског патријарха. Овај је у споразуму са синодом осудио и одбио црквени статут и уиутио је дотичну господу, да се врате лепо и мирно кући, да пољубе велике достојанственике своје цркве у руку, и да се подвргну њиховој власти и милости. Да је цариградски синод сасвим правилно поступао, доказује и строга осуда истога статута, која је обелодањена у званичном органу карловачке натријаршије, у „Срнском Сиону". Поред свега, што се је збило против воље и савета босанске владе, није министар никад изгубио стрпељивост своју и он је већ у ирошлој делегацији изјавио, да он не жели борбу са иравославним елементом у Босни, да је он готов израза дати својој сусретљивости, ако се иста готовост изјави са стране дотичних опозицијонара. Влада се не ће никако уиуштати у догматична решења и начела, јер та сиадају у законити и канонични делокруг босанско-херцеговачке јерархије. Али влада ће свакако да бдије над тим, да се од друге стране не крње ни нрава. ни делокруг цркве и енископата православног. У најновије доба су се чланови црквене опозиције нриближили својој јарархији, што је од стране митрополита најрадосније нримљено. Министру успех тога зближења није до сада познат, јер енискоиат сасма слободно и независно поступа, а влада ће тек онда овој ствари ближе иристунити, кад се буде радило о уређењу највишег државног надзора. На ово разлагање одговорп делегат Ђурапл. ЂурковиЛ: „Славни одборе! Примам одговор преузв. г. министра на знање са свесрдном жељом, да се потпуни и трајни мир међу православном јерархијом и мирским сталежом у корист цркве и државе ностигне. Само морам приметити, да би расправа данашња услед одговора Њег. иреузвишености могла имати неко субјектвно обеле-

„СРП СКИ С ИОН"