Srpski sion

Стр. 54.

„СРПСКИ СИОН".

Бр. 4.

буду вође, учитељи и саветници, јер иначе слепад слепда у пропаст води. За овако више образовање потребне су школе а међу овима је у првом реду гимпазија* Но гимназија није школа, која извађа у свет већ спремне свећенике, правнпке, професоре, лекаре, техничаре и т. д. то је задатак великих школа. Гимназија спрема своје ученике тек да буду спремни за воше школе, да се могу достојно посветити на великој школи сиремању за иаабрани свој будући позив. Гпмназија пма да да својим ученидима оићу нретходну спрему за будуће позпве. Да младић може успешно напредовати у изучавању оних наука, које предаје виша школа за будући нозив не може бити за то довољна спрема она, коју даје основна школа, он мора имати с једне стране довољну умну снагу, довољне зрелости, довољнога интелектуалнога образоваља, па да може савладати онај задатак, који као великошколац има да савлада студирајући извесне науке ; с друге стране младић, који хоће да успева у наукама на великим школама мора нмати и извесну количину предзнања, мора бити већ уведен у науку у опће. Такову спрему дају средњи заводи, дакле гимназија. Гимназија образује своје ученике гимнастиком ума до зрелости т. ј. до онога стеиена интелектуалнога развића, када су подобни снагом ума свога умно се усавршавати на великим школама у извесним наукама као оруђу за будући свој позив; гимназија образује своје ученике увађајући их у круг наука, док не присвоје онолику меру предзнања помоћу којега могу са разумевањем заићи даље у дубине наука. Но тиме није исцрпена сврха и задатак гимназије. Гимназија постизавајући својом наставом напред споменуту сврху, има баш тиме да испуни још далеко узвишенији задатак, има да духовном храном оцнегује људе, који ће у жпвоту своме моћи испунити задатак и сврху овога краткога века човечијега живота. Гимназија наставом својом има задатак не само да развије интелектуалне сиособности својих ученика до зрелости, него развијајући ту снособност има да њоме развије до зрелости и снагу воље и срца како ће они разумети шта је живот људски и по* види: Бг. АШег4 8с8ск1 : Х|ећгћић <1ег РаДајЈО^к II. АиП Маши 1880

стизавати сврху тога краткога и несгалнога живота. Гимназија дакле има узвишени и свети задатак, да моралним васпитањем покаже пут својим ученпцима којим се долази до праве среће и задовољства овога света и до вечнога блаженства онога света. То је задатак гимназије у опће, то је задатак и ове српске вероисповедне гимназије. Кад промерпмо озбпљно важност овога задатка гимназије, када погледамо на велики број ученика, који прелази три стотине, када помислимо на будућност њихову, кад номислимо да се одавде као из расадника иресађују биљке народнога живота и будућности, да ће ови сада ученици бити једном старешине породица, светила цркве и државе, када номпслимо да и на њима свет и народ остаје и да до њихова здравља и снаге тела и духа стоји, хоће ли једном доносити добра нлода друштву, црквп и држави, када помислимо да ће они онако живети и радити и онако вршпти дужности својега нозива, како за живот, рад и за иозив буду спремљени, може ли онда бити наставника гимназијскога, који неће задрхтати од иомисли те, сетивши се своје свете, узвишене а тако одвише тешке дужности, може ли бити наставника гимназијског, који неће своју савест, која стрепи од бојазни савесношћу умиривати и задовољавати? Тешко, тешко да може, јер шта би довело спремна раденика на тако велик и узвишен посао, ако не љубав према њему ? или зар богата награда одмерена према раду његову? или зар велико поштовање п уважење којим га обасипа друштво и родитељи оне деце око које се труди 1 или зар миран, задовољан, независан и слободан живот и положај ? Ја држим да сваком раденику, који са љубављу приања на неки посао, мора бити прва и највећа награда срећан успех рада. А мало је такових раденика чији се рад тако богато награђује у срећном успеху као свети рад учитеља и просветитеља. Еад узмемо још ону спрему или боље да речем неснрему с којом многи полетарци стижу под кров овога завода, да испуне може бити једину и највећу жељу својих родитеља, да буду једном „господа", кад узмемо неиогодан темпераменат, суровост и слаб таленат који се често јављају код ученика као велика сметња с којом се наставници имају мучити