Srpski sion

С тр. 74. „СРПСКИ СИОН." К р. 5.

слаба, он неће ни желети ни хтети до неба доћи, до њега се узвисити, он ће са својим светлим умом остати ииак у мраку незнања, јер неће познати прву и вечну Истину којој треба да се приближи. Да овај завод живи и ради у духу цркве православне, сведочи му и назив, јер ово је српска православна гимназија, сведочи најбоље и ова слава којом славимо Бога и светитеља Саву, који је радећи као учитељ и иросветитељ оставио нама свима диван приаер шта п како треба да радимо. Овом славом благоцаримо Богу и небесном заштитнику овога завода светитељу Сави на невидљивој помоћи и снази, која олакшава терет задатка овога завода. И на мо.ја грешна уста изађе овом речју данашњом слава и хвала Богу и св. Сави па на моја уста нека изађе данас слава и хвала свима добротворима и свакоме ко је и најмање љубави поклонио и поклања овоме заводу, али отима ми се реч да ослш свију одам славу и хвалу уз Димишрија Сабова, митроиолита Сшевана, иатријарха Германа и иротојереја Сшевана, иоглавици цркве и народа нагиега, врховном иашрону ове гимназије, ирвоме и пајодличниуем гра^анину овога меша; великоме доброшвору ове гимназије, оснивачу фонда св. Савског, доброшвору учишељске школе Свмборске, доброшвору сриских вероисиоведних школа, доброшвору сриске иросвете, добротвору и добром оцу срискога народа, Њсговој Светости иатријарху Георгију. А сада још једном обраћам се св. Сави првоме и најмоћнијем заштитнику овога дома: Екзврани скбтитмк> и изредни оугодниче христокх кћсји скркскои 3(МЛИ источлки л1н0= гоц-кное (><130\|\мд л^ро и нжсцврпаемо оудо* вржи /Ио()е. Ећс^кал/мо те лгококТк* скттлк сакко тк1же (л\ки> Н/М-кеи дв,рзновенТе кћ господб гп V« кћсеки)(х нд.х всдх скоеоди да зокел^ ти: ра» до^нсе скјтитмк > сакко скркски проск-ктитмк.*) *) Акатиет св. Сави кондак 1.: Летопис „Матице Српске" књига 109. год. 1864.

Српеко-румунеке деобне парнице. (Наставак) Није ми намера да се хвалим, но нека заиђе ко хоће ио општинама као: Вел. Сентмиклуш, Саравола, Фенлак, Велика-Мар-

гита, и Делиблато, пак ће се уверити, да су наши Срби са исходом парница у сада реченим општинама потпуно задовољни. Један Србин Велико-Сентмиклушанин, возећи ме на жељезничку станпцу, рекао ми је: „Господине! слуга сам и сиромах сам човек, ал' зато сам ипак радо иотписао за откуп цркве 100 фор , којих ћу из своје месечне заслуге отплаћивати. Само кад сте то постигли, да нам истерате те Влахе из наше цркве." У осталом како је народ наше епархије са исходом досадањих парница и са мојим заступничким радом у опгате задовољан, — нека каже решење еиархијске скупштине темишварске, које овако гласи: Бр. В. Скупш. ех 1899. Благородном Господину Дру Светозару Димитријевићу, адвокату, епархијском фискалу у Темишвару. У привитку под ./■ част нам је доставити наслову знања ради закључак бр. 3. епархијске скупштине днјецезе темишварске, држане 5. (17 ) априла 1899., у предмету изреченог Вам признања на савесном и марљивом раду од стране епархијске скупштине. Из седнице епарх. скупштпне држане у Темишвару дана 5. (17.) анрила 1899. год. Еп. Никанор с. р. председник, Илија Белеслијин с. р. иеровођа. — Извод из заиисника скупштинске седнице епарх. темишварске од 5. (17.) априла 1899. године. Бр. В. Њ. В. председник ставља на претрес 2. тачку дневнога реда: извенггај енарх. фискала, гледе стања добивених парница између Срба и Романа, које су парнице у течају, наиме у црквеним опћинама; у Парцу, Темишваву-фабрици и Малом Бечкереку. — Мата Косовац изјавио је и на прошлој скупштини, што и сад с радошћу понавља, да епарх. фискал др. Светозар Димитријевић подноси врло исцрпне и темељите извешгаје, који ће остати као знаменити листови наше културне историје. Зато предлаже, да се извештај епарх. фискала цра Светозара Димитријевића с одобрењем на знање узме, и да се дру Светозару Димитријевићу на савесном и марљивом раду признање у записнику изрече. [Изоставља се, што је за изостављање] Њ. В. председник ставља на гласање предлог Мате Косовца: да се извештај епархијског фискала дра Светозара Димитријевића с одобрењем на знање узме и да се дру Светозару Димитријевићу на савесном и марљивом раду признање у записнику изрече. Гешено је: Предлог Мате