Srpski sion

О тр . 78.

„СРПСКИ СИОЕ. 6

Б р. I.

мостова: темат Мплана Јоксимовпћа, техничара; из геодезије: темат Драг. Андоновића, техничара ; из хидротехнике: Милорада Милојевића, свршеног техннчара; из механпке: Мирко Роша, Љубивоја Маленпћа п Мил. Јовановића, техничара; другом наградом, из архитектуре: темати Хуга Куна и Јосифа Букавеца, техвичара; нз хидротехнике: Саве Радојковпћа, свршеног техничара ; трећом наградом, из архитектуре : тежат СтојанаТптелбаха, техничара. Два су темата добила похвалппце, а Један је одбпјеи. Из машинског одсека. техничког факултета и пз правничког фалултета није било темата. (Фондови блаженопзк. митрополита Михаила) Обравована су већ два фонда но тестаменту блаженопок. митрополита Михаила, и то један под именом: Фонд пок. митрополита Михаила за штампање књига за одбрану православља и за моралну поуку народа. Овај фонд има капитала 10.680"80 динара. Други фонд је образован под именом: Фонд пок. митрополита Мвхачла за издржавање два српска калућера у духовпим руским академијама. Фонд тај има капитала 37.978'10 динара, а ова је сума од онпх 10.000 рубаља, које је блажеауопок митрополит нре 10 годнна дао под интерес државној Московској банцп, и коју је суму преко овдашње Народне Банке примио Београдскн старатељски судија. Оба капитала налазе се већ на првплоду код Уграве Фондова и само интерес трошиће се на оззачезе циљеве, и то по оцени и наредби Архијерејскога Сзбора, који је од стране старатељсгог судије, већ умољен, да предузме управу над овим фондовнма. Од остале имовине нокојникове, која је доста зватна, добиће трећину главни школски фонд, другу трећину виша духовна власт за цркве и манастире, а трећу трећину сродннци нокојникови ио тестаменту. Слава и вечан помен иокојноме мнтронолиту Михаалу! (Велики прооветни добротвор пок. Димитрије Стаменковиб.) — Ћ иоследња жеља пок. Стаменковића остварена је. Раније смо јавили, да је пок. Стаменковић осгавио легат држави српској у 300.000 динара, да се од тога образује фонд за штампање књига, које ће се бесплатно растурати у свем српском народу, а сад можемо јавити, да је фирма Браћа Стаменковић, као наследпик пок. Дпмитрија, већ 31. декембра 1899. депоновала свих 300.000 динара у злату код управе фондова под именом: књижевни фонд пок. Димигрија Стаменкоеића , и не ће проћи дуго, а Академаја срнска, која ће фондом руковати, моћи ће жељу покојникову и у дело привести. Слава иок. Стаменковпћу на пажњи према народу српскоме. Његова се заоставштина одликује

и по количини легата, и по јединственом устројству, да покојник заслужује име великог добротвора просветног. Хвала и осталима, који жељу покојникову овако брзо остварише, јер нема ни неколико месеци како је покојник умро, а овако знатан фонд већ постоји илн управо ностоји од дана смрти покојникове. Слава нок. Димитрију СтаменковиАу. У Русији. (Шта стају Русију школе?) Целокупни руеки државни прорачун износио је 1898. г. 11,474,049.923 рубаља. Од те свсте отпада на рачун министарства просвете 26,440.843 рубаља, 945.356 рубаља више него 1897. године. Од те своте 0 'шада:на униЕерзитете 3,799.190 руб. па гимназије 6,358.684 рубаља на реалке н занзтлијске школе 2,874.980 руб. на окружне и градсге школе 1.989.695 руб. на црквене и елементарне школе 375.392 руб. на народне основне школе 2,448.000 руб. на учитељске школе и институте 1,229.970 руб. на специјалне учитељске заво^е 1,450.443. руб. Број ученнка у год. 1898. био је овај: у 193 гимназије б.)ло је 67.715 ученика у 46 прогимназија бшго је 6.974 уч.у 112 реалака било је 31.300 уч. у 10 учитељскпх завода било је 689 уч. у 52 учитељска семинара било је 8.900 уч. у другим средњим заводима било је 1.765 уч. Счега је било у сред шк. 112.543 учепика, а за 5074 више него у 1897. „2. Б\ А. Ј." Б. Разне белешке. (Папин дар Коптима у Мисиру.) Папа је дао пола милиона динара. дп се одатле даје дотација патријарху Копта католика у Мисиру и подручним му бискупиига и да се издржава семинарија, а своме легату у Кајиру наложио је, да купује у Мисиру непокретно нмање ва име кочгрегдније ва шпрење вер' које ће стајагп под управом папинога пзасланика. (Калу^ерице ковачи) Како пише један енглескп лист, у јужној Африцп, тамо где се сада бију Енглези и Бури, има једно калуђеричко друштво, које н занат ради, који јенеобичан у жена. Да би римску веру шириле и у јужној Африци, неке калуђерице населе се близу Кпнг Уиљемс Тауна у Капландији. Али их тамо нерадо гледаше и Бури и Енглези. Због тога купе думне пространо добро, па како су тамо орачп н копачи ретки и скупи, јер сваки трчи да вози злато и дијаманте, то се калуђерице саме латише орања и копања. Једанпут нм се сломије цртало, па како у свој околпни не беше ковача, то калуђерице на-