Srpski sion

СНОН."

С тр . 103.

Г 0 В 0 Р НА ОПЕЛУ СВОГА ДУХОВНОГА ОЦА архимандрита IIЛАТОНА ТЕЛЕЧКОГ. Говорио у саборној цркви Карловачкој Др. Георгије Лети^, протосинђел и професор богоеловије. Црна смрти што тако похита? Страшна слико, што си тако ревна? Што јуриш тако нагло и неуморно у послу свом? ТТТто си тако немилостива, што си неумитна ? ТТТ то покоси пре времена старешину обитељи свете, који је то место тако силно љубио и тако успешно дизао? Зашто не остави мудрог и милостивог духовнога оца братији његовој ? Зашто однесе тако добра пријатеља, којега љубав ка ближњему беше узорита? Што уклони из очију наших врло редак пример оданости и благодарности према добротвору своме, светом патријарху? Зашто не поштеди нежнога сродника, брата, стрица и ујака, те уцвели сву родбину милу? Зашто ? И зашто . . . ? Али тако хтеде Онај у којега рукама леже положена сва времена и године и живот наш у времену, годинама! Неиспитана је пак воља Божја и недокучени су путови Његови! Тужни Зборе! Велики је ово губитак данас; много већи, нег' што многи мисле. Па зато је и туга за њил одвећ силна. Има неколико месеци, како нам се свалио сињи терет на срце наше; како лијемо сузе горке над постељом тешког болесника. Тол'ко саучешКа, толико љубави према болеснику ја скоро не видех. Ни једно око не оста сухо у посетилаца, нити срце без бола и туге. А када се оно црна вест појави и испуни ово место наше, те одлети, рашири се у свем Српству овостраном, тад' завлада опћа жалост и истинско саучешће. А тек како беше сродницима и најближим покојнику? То не беше бол и плач обичан, но јецање горко и кукање тужно. Та у покојнику изгубисмо не само ревног свештеника и угледна сина наше Цркве, него изгубише многи и оца и мајку, старешину, пријатеља и оданог сина духовнога.

Па како је данас тужно у светом закутку оном, обитељи светој ? Тужни гласи звона разлежу се широм и позивљу све мла^е у дому, пријатеље и знанце у селу, позивају онај мили поток, горди Платоновац, убави Орловац, дубраве и луге, дрвље и грмље, гору и планину, да сви скупа пролију субе тугованке за добрим и милим архимандри^ом Платоном. Све је болно, све плачевно! Поточић мили, љубимац негда весели, данас невесело јечи, обитељ света завила се у црно, грмови и дрвеће скрушено се крећу и сва гора ствње и уздише. Исплачимо се добро и ми, који смо овде, олакшајмо српу нашем! Али затим к'о добри хришћани убришимо сузе Наше! Сетимо се живота његова, поучимо се тиме и за душу његову мблимО се из свег срца нашег! Покојник Павле Телечки родио се 5. маја 1844. године у Српској Неузики, где му отац беше свештеником. Носле свршених средњих школа и богословије беше рукопОложен и служио је у свом родном месту деветнаест година. Као друг у школама спомиње се врло радо са доброте срца, савесности, мла^аног одушевљења свога; а као свештеник са истим и другим особинама својим стекао је лепа гласа себи како у парохији својој, тако и код своје власти надлежне. Год. 1874. учествовао је на нашем нар.-цркв. сабору као посланик, после некоЛико пак година на позив свога новог дијецезана, Н>. Светости нашег патријарха, тада епископа темишварског, пређе у Темишвар, где беше вредан раденик у конзисторији и савестан катихета и професор српскога језика у тамошњој великој гимназији и реалци. Год. 1887. прими монашки чин и добије име Платон; а 1891. г. постане архимандритом и настојатељем беочинским, те је као такав у два маха послужио Цркву као митрополитски мандатар у дијецезама горњокарловачкој и будимској. Год. 1392. буде изабран у срезу илочком ба заступника на земаљском, а 1897. г. за заступника на заједничком државном сабору. У новије доба одликован је ЕБеговим Вели-