Srpski sion

Б р. 8

С тр . 121.

хоће да буде неки културни или добротрорни завод ! — а шта ће онда бити са деоничарима и улагачима ? Какове материјалне користи и добити пружа овима један такови новчани завод? На ово му одговорим: да је у деоницама и улозима реченог завода уложено имање наредбама штатута потиуно обезбеђено, јер по штатуту има се из чистог добитка пре свега одбити извесни постотак за резервни фонд. Онда долази 5 % добити на сваку деоницу, па после тантијеме за управу и најзад што преостане, тај се сувишак дели на поједине деонице и односне прикључује горњим 5 % -ном добитку. Сваком деоничару од воље стоји или подићи целу дивиденду са сувшнком заједно или се задовољити са 5^-ним добитком, а сувишак устунити заводу, да га на просветне и ио Српство општ8 корисне цели употреби Што се пак улога тиче, ови ће бити, као што штатут проиисује, на сигурно место положени. Нема ту дакле никакве опасности. У осталом, кад се што коме неће, увек је лако наћи замерке. Ови приговорачи истоветни су са оним у Србији, који је, кад је било говора о проширењу граница Србије, рекао: „ Шша Ке то мени? Проширењем граница Орбије не&е биши моја њива ве~Ка"/ — Са оваким и сличНим људима не постизава.ју се никакови успеси за општу ствар. Наш народ овде у Банату треба у нривреднол погледу из дремежа тргнути. Отворити му очи и упозорити га на понор материјалне пронасти, који му предетоји. На кад се дигне кука и мотика, кад се Србин сложи, он може чуда да чини. А наиме: Кад би обе епархијске управе, темишварска и вршачка, својим подручним црквеним општинама уиисивање деоница најтоплије препоручиле. Кад би наше црквене оиштине обе речене епархије узеле свака просечно само по 5 деоница ио 100 круна. Кад би наше закладе, манастири, наши великаши и наши постојећи новчани заводи бележењем знатнијег броја деоница у помоћ нритекли, кад би од 249.062 Срба, што се у тамишкој и торонталској жупанији, дакле у две епархије наше налазе, бар сваки стотинити једну деоницу узео, кад би се сви наши свештеници и учитељи обе енархије, даље наши прваци, на трговци и занатлије око прикупљања деоничара својски заузели, лако би се могао за-

сновати један моћан новчани завод, који би био на привредном пољу такова чињеница, са којом би страни елементи рачунати морали. ГГодстакнути сада реченим претпоставкама, ми смо нас неколицина у правцу ради оснивања једног новчаног завода овде у Темишвару акцпју већ отпочели. Тиме смо развили заставу и иозваЛемо Србе, да се под њу ирикуиљају на озбиљан иривредни рад. Наиред дакле! — па шша Бог даде и сре/Са Јуначка!! У Темишвару, на Крстов-дан 1900 г. Др. Светозар ДимитријевиЈ, заступник српске стране у српско румунским деобним парницама. Раеправа о ерпеким петицијама у сабору краљевина Хрватске Славонвје и Далмације. (Наставак) У седници од 5. (17.) о. м. настављена је расправа о српским петицијама. Реч је узео бан гроФ Драгутин Куен- Хедервари, да обележи своје и владино становиште према српским захтевима. Бан је рекао ово: Високи саборе! Мислим, да је сходно, да и са своје стране изјавим, каково становиште заузима влада напрама иредлогу, поднесеном од саборског одбора за богоштовље и наставу. Понајприје ми је изјавити, да је но мојем мњењу пут, што га је одабрао одбор за богоштовље и наставу, најправилнији и најсходнији, који се је могао одабрати, и то с разлога тога, што су иетиције, које су сада на столу вис. куће, тако разноврсне по њиховој природи и по њиховом предмету да се нипошто не би могли репшти једним закључком сабора, био ма које природе. Но не само да су те петиције по природи и предмету разноврсне, већ има међу њима и такових, које би тако рекућ саме ио себи морале отпасти, те не би спадале под никакав закључак. — јер су ријешене саме по себи постојећим законима и наредбама. Но и други један разлог говори за сходност одборова нредлога, а то је, што ти предмети потпадају под компетенцију различитих Фактора. Најприје би ваљало разлучити, камо који од тих предмета спада. Један спада сасма у делокруг администрације, док опет други сиадају у делокруг законодавства, и то различитих законодавних тела, Трећи је разлог тај, што се ти