Srpski sion

С тр . 150.

СРПСКИ СИОН".

Б р . 9.

жпвом заузпмању п под његовим председништвом спојено са Српском Краљерском Академпјом 15. новембра 1892. г. Примпо се је, да привремено управља епархијом Жачком 1889 год., кад је у њој у Крушевцу те године, 15. јуна, пзвршен општенародним учешћем петстогодишњп спомен косовским јунацима; положен темељац споменику; и за тим у Жичи 20. јуна најсвечаније мпропомазаи краљ срискп Александар I. Био је владин повереннк у Нар. Скунштини 1890. год. за нови закон о црквеним властпма, на којем је и радио. Кад је тим законом, укинуто потцредседништво у великом духовном суду, ностављен је указом по жељи митрополита Махапла за редовнога члана тога суда, али му здравље није допусгило да се прими те часне дужностп. Изабран је 1892. год. за наставнпка псторије српске цркве и црквенога права Краљу Александру I. За своје заслуге одликован је архпм. Дучпћ владичанском митром, а недавно је врли старац прославио 50 годшшбицу свог књижевног рада и изабрап био за своје велике књпжевне заслуге цочасник чланом царско-руске Академије Наука у Петрограду. Иа крај свих различитих дужности и послова он је ванредно обилато радио на књижевности. Године 1859: Монографија Тврдоша (Требиња) и Дужи. Покушај статпстпчкога описа требпнскога, препољскога, пјеваљскога н певеспњскога округа. Године 1861: Монографија Житомишљића. Године 1862: Бесједа говорена на Цетињу. Године 1864: Јуначки споменик, пјесме велпкога војводе Мпрка. Годипе 1866: Покрштење потурпца у Васојевпћпма. Године 1867: Божић у Црној Гори. Путовање кроз Црну Гору. Године 1868: Српска оићина и црква у Трсту. Године 1870: Врањина у Зети и Крисовуље на Цетињу. Примједба на коментар Горскога Вијенца. Године 1871: Газвитак историјске науке од В. Герја, прев. с рускога. Хронограф житомпшљићски. Године 1874 : Црна Гора. Годипе 1875: Бока и Зета. Године 1876: Морача и 0строг. Године 1877: Крмчпја морачка. Годпне 1881: Борба добровољачкога кора ибарске војске и усташких чета јаворскога кора 2876 до 1878. Године 1884: Старине хилендарске и монографија Хилендара. Добрушта. Епископије зетска и дабарска. Г- 1885. Крст архиепископа Саве Г1. Годпне 1887: Српскп арханђ. манасгир у Јерусалиму. Године 1888: Колашин у Херцеговинп. Годпне 1889: Словенски рукописи у Нар. библиотеци у Паризу. Год. 1890: Хумска (херцеговачка) православна епископпја од 1220. познпје митрополпја. Године 1893:

Св. Сава, српска црква и српска краљевпна у ХШ. в., прпступна беседа у Академији. Године 1894: Газлике домаћих хроничара о години које су спаљене мошти Св. Саве српскога. Псторија српске православне цркве од првпјех десетпна VII. века до нашпх дана. Затим расправа о Гашко призренској Митрополији. Осим тога ппсао је врло много реферата и расправа по разним часопнспма. Скупљенпх дела његових пзишло је седам књига. За тај свој обплати књижевни рад добио је пок. архпмандрит Дучић многа научна одликовања, Дучић је био пзабран: 1869. год. за редовнога члана Српскога ученог друштва. 1884. год. за редовнога члана Српскога археолошкога друштва. 1887. год. за члана босШе сГШбЈшге сНркта^ие у Паризу. 1888. год. за почаснога члана друштва св. Кприла е Методија у Одеси. 1890. год за дописнога члана Југословенске Академије у Загребу п царскога археолошкога друштва у Петрограду. 1802. год. за правога члана Српскз Краљевске Академије у Београду. 1899. за почасног члана царско-руске Академије Наука у Петрограду. Бпо је члан утемељач п почасни члан многих добротворних друштава у Србији и нзван ње. Владалачка одликовања пмао је Дучпћ: Од српскога краља : 1, Таковски орден на прсима, с мачевима. 2. Таковски орден на прсима Ш. реда с мачевима. 3. Таковекп орден на ирсима П. реда с мачевима. 4. Белога орла IV. реда. 5. Св. Саве П. реда. 6. Златну медаљу за храброст. 7, Сребрну медаљу за храброст. 8. Златну медаљу за усрдну службу. 9. Ратну споменпцу. 10. Златнп крст архпмандритски с драгоценим каменима од Срп. кнеза Михаила. Од кнеза Црногорскога: 11. Данилов ордеп за независтност IV. р. 12. Данплов орден за независност Ш. р. 13. Сребрпу медаљу: вјера, слобода и храброст. 14. Сребрну медаљу: за јунаштво 1862. године. 15. Сребрну медаљу: граховачку 1858. г. 16. Архимандритски крст с тиркоазима. Од цара рускога: 16. Св. Ану Ш. реда 18. Св. Ану П. реда. 19. Ззатни напрснп крст с круном. Од царскога друштва Либителеи Естествозпашл при московском универзитету. 20. Велику сребрну медаљу. У саборкој Београдској цркви беше свечано опело, над одром врлога покојника, на коме је чинодејствовао впреосвештени господин митрополит Ипокентије са 24 свешгеника, а коме су благоизволела присуствовати Њихова Величаисшва Краљ Госиодар и Краљ Милан , команданг активне војске, министри, ђене-