Srpski sion
С тр . 166.
„СРПСКИ
СИОН*.
Б р . 10.
да види нп небо, ни сунце, ни време, које хуји мимо њега и жељезницом и електрицитетом. Тај патак је загњурио кљун у блато, брбоће по блату, па не зна, шта око њега бика. (Одобравање на десници. Заст. др. Миле Старчевић :Ви брбоћете по блату.) Чиста странка права ушлаје у нечисто земљиште негације српскога народа, забола је као оно патак свој кљун па само брбоће по своме програму не бринући се за иотребе народа и земље. Тако се не служи једној земљи. Живот има својих права п захтева, и кад он озбиљно куца гвозденом алком на вратима за остварење својих захтева, морају му се та врата да отворе и да се задовоље онравдани захтеви. Не може се дакле у државном жавоту радити као патак, који тури кљун у брљу, а дигне реп у вис. Чиста странка права ради као тај патак. Када извуче кљун она иљусне блатом по ономе кога дохвати. Али ко пљује више себе — нада му на образ. (Заст. др Миле Старчевећ: Вама иада !) Ви пљујете на пас Србе, али то иада вама на образ! Тако бива, а биваће вам увек тако — јер кад ви игнорирате један један део синова ове земље, онда морам п ја да изађем за часак из улоге известиоца одбора. И ја се ионосим, што сам син срнекога народа, крв није вода, те морам да одбијем најодлучније све ваше инсинуације од онога народа, који је ове петиције иоднео. (На десници одобравање и бурно пљескање 1 живео.) Народ српски у овој нашој домовини тражи задовољење оиравданих својих жеља ; те су жеље проучаване од стране одбора, и то савесно, и ја сам се трудио, да их мирно и објективно изнесем пред ову високу кућу, наетојао сам, да именом саборскога одбора за богоштовје и наставу означим пут, којим мислимо, да ће молитељи паћи најпоузданије удовољење својим оправданим жељама. Ја држим после свега, што сам чуо у овој високој кући, да је тај нут оправдан и да води к циљу, уверен сам, да ће се од стране високе владе онравдане жеље ув ажити, а поднети и потребна законска основа о уређењу конФесионалних односа српске православне цркве. Уверен сам, да сваки онај, који се дичи и ионоси именом срнским, да љуби ову нашу земљу као своју милу домовину — љуби је исто онако жарко, као што је љуби сваки онај, који се ноноси и дичи именом хрватским. Баш зато, што је од-
борским предлогом означен сигуран пут, који водн братској слози хрватско-српској — за то сам слободан, да тај предлог високом сабору тоило нрепоручим. (Вурпо одобравање па десници. Известиоцу честитају.) 1 Председник: Расправа је закључена. Питам, прима лп вис. сабор предлог одбора за бого1 штовје и наставу, како је он прочитан из извешћа од 12. вељаче 1900. бр. 900. саб.? Она господа, која су за предлог, нека изволе устати. (Устаје већина.) Предлог је иримљен са свима нротив четири гласа. (Заст. Давид Старчевић: Каква четири! — Смеј.) Који су седили, они су иротив.
ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Школски Савет.) сазвап је у своје седнице за 10 (23) март о. г. (Скинут са манастирске управе.) Епархпјскп Админпстративпп Одбор Вршачки, у седницп својој од 22 фебруара о. г., извршио је репгење Саборског Одбора, те скпнуо с управе манастира Војловпце дра Емплијана Радића, који до те управе п није дошао био коректним путем. За старатеље манастира по.тавпо је исти одбор : окружног протопрезвитера Панчевачког Саву Стојшпћа, пароха Луку Поповића и дра Павла Марјановића. Административни Одбор је оставио Вршачкој конзисторпји на расположење, да истога Радпћа пли остави п даље као члана братства манастира Војиловице, с нлатом обичног јеромонаха, или да га премести из тог манасгира. Сигурно ће Радић сад опет постати „слободан клирпк"! Карловци, 2. (15.) марта 1900. Да нам је до полемпке, шароко поље за њу нуди нам данашњи одговор Браников на наш чланак у прошлом броју: „Шта је са сабором ?" Но ми не можемо ту понуду примнти из ових разлога: 1. Јер ни својим чланком нисмо хтели нолемисати, него само исправпти неке неисиравности у Браникову чланку (бр. 23) и изнети истину о неким чињеницама. 2. Јер смо све наводе Браникова одговора већ у своје време побили и онровргли. Понављати све то ; био би