Srpski sion

О тр . 214.

Б р . 13

онима латинским, који су печатани за Латине југозападног дела Русије. Заклетва отгатампана је у тим ритуалима, не само на језику нољском него и немачком. Ево: „Оегташсе. 1сћ N. пећте (1Гсћ N. тхг гит ећеНсћеш ДУеНз ип(1 §'е1оће сНг, Е1ећ, Тгеи, ип4 ећге, (11 сћ аисћ П1сћ<; ги уег1а88еп, ћ18 (1а88 ипз <1 ег То(И бсћеМе^ 80 \уаг а1з т 1 г ОоН ће1е ип(1 аПе 8е1пе Нећеп НеШ^еп. — БетЛе зропба сИсаГ: 1сћ N. пећте N. сНсћ т1г гит ећеПсћеи Маппе ии(1 о-е1оће сПг, 1лећ, Тгеи, ип(1 ећге, ипЛ ^ећигИсћеп Оећогбат, <Псћ аисћ П1сћ(; ги уег1а88еп, ћ!8 Лав з ип8 <1ег То(П 8сћ8Г(1е1, 80 л\ 7 аћг а1б ппг СгоН ће 1 е, ип<1 8е1пе Пећеп НеШдеп. (Ећиа1е басгатеп!. стр. 45—46)". 24 Јел те, у Христу брате Н., да је заклетва оца проте у главноме, верна копија ове овде?! Да, таке су заклетве својина туђе цркве и ми их у нашем правоелавном чинопоследовању не с.мијемо употребљавати. За то и каже један учени руски пасторалиста: „ Ове заклетве нггје никад било у цркви православној, и ш томе, као наследство римско (испор. у ритуал. или треб. лат. о браку: а тако и „о богослуж. запад. церкви". Т. Серед. стр. 197.), особито у данашпе време.... присега или заклетва та треба да буде изкључена из уиотребе". 26 На питање ваше, гледе помазивања на јутрењи умоченим стручцем у уље, одговарам: вреди оно што у уставу иише : И при)(6дитх игВ/Шнх ко аналсгио, и ткоритх дка поклону, и ц'кл8етх Ткч.0н8 .... и по ц-кловлши единх поклонх : и ЕЗЕЛ1Х стрВчец нл то оустрбенми, пол1лз8ета ссбе ... стмл^х крктоокразниЈ, нл чел-^ свобЛ1х: и вратТА подокн г к Ц'кл810тх 1ки>н1Ј... игВмЕнх же ПОЛ1лз8ЈТХ стмлјх глплњ ?Ерел, и прбчТк* крл'тТ'к>". Ово нека буде мјерилом. 0 литији, која иде било ма у које време и еа којим циљем ван храма, нисте дужни, да г ио старој пракси тгротиној, идете иред небом натрашке и да кадите намесника или ироту". У „Великом типику" 26 речено је на српском језику: „ђакон кади идући пред свештеником при износу часног крста и плаштанице", а у једиом богословском листу стоји: „црква наша није мишљења, да свештеник, па био он како му драго млад, може бити упућен ла службу ђа24 Л. 0. ХобнацкШ. Запад. русс. дерков. уН1Н стр 254. 23 А. в. ХоинацкШ. Прак. руков. длл свнш при совер. св. таинЂ. Гл. V. Отд. IX. § 64 стр. 36. Јв Васллије Николајевић. стр. 18.: испореди К. НиК0Л1СКШ. Пособ. кђ изуч. уст. богослуж. нрав. цркв. стр. 90.

конску, кад је већ једном са етепена ђаконског подигнут на степен свештеника". 27 Даље кажете: ,. Утопљенг/ку не звоне овде". Кажу: „не смије се звонити истим звонима, којима се звони на облак ". То је тек нредрасуда п празноверица, која се педа ничим онравдати, па за то прелазимо преко тога. Звоњење на облак познаје наша црква. То се види из „чина кллгоглокенј л и Фсвацшпа Кл/иплнћ1, сТестк зконл", 28 но да се тим звонима не смије утопљенику звонити, тобоже, за то, е би се она оскврнула и изгубила своју пређашњу снагу обране против: кскл^х в^ктри^х зФлнћшх, К8р<ЛЛ »Х ЖЕ, Гр6ти ?Л1Х, И Л10ЛНТ а Л1Х, и вскл!^ Вр(ДНк1Л1Х КЕЗВеДрТ/ЛЛ(Х и злорлств6рнмл1х во'з = д^шл1х" — не верујемо! „На великом входу мора свештеник изгово, рити речи: „всепресв^ктл^кишлго" и т. д. кад ступи на ираг северних врата, ни ттрије ни иосле. Сваки корак је одмерен и . Није тако. „Велики тгшик" 29 прописује ово: „свенггепик стапе на крају солеје и окренут народу говори: ,,Кстре = св-ктл-кишлго" и т. д. Добро би било, да је у г. проте мање педантерије а више воље за изучавање правила црквенога! Заамвона молитва чита се увек „за" а не „иред " амвоном. Томе, зацело, не треба коментара, кад и сама реч „ заамвона " означава место, где се има читати. Тиме, ето, прошли смо сва питања у вашем гореспоменутом писму. Остаје нам само питање о неком ордену, за којег кажете да је од иапе. 0 њему не можемо говорити, јер га евојим очима нисмо видели, а нити смо читали декрет И!И сироводителну какву грамату. Пружите нам јасна сведочанства о томе. јер к голим грлом не може се у јагоде /" У Бршљаници, на дан св. три Јерарха 1900. Светозар Грубач, парох. 27 Истина. Год. III. стр. 79, —80. 28 В. НиколаевичЂ. Допол. Требнши., стр. 121.-129. 89 В. Николајевић. стр. 61. ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ. Нотално српско правослаано црквено појање. У жељи да свакож брату српском свештенику, учитељу, богослову, учитељеком прниравнику и сваком Србину дадем наше сриско иојање у некој бар целини, одлучих се, да у корист евојих сиромашних ђака, сриских учитељских ирииравника у Пакрацу штампам нлод свога шестогодишњег труда и бележења.