Srpski sion

„СРПСКИ СИОН."

бр . 15.

тичар аподактично пориче. У Јеванђељу Јованову (гл. 7. ст. 1.) стоји ово место: „Ово говори Исус па иодиже очи своје на небо и рече: оче! дође час прослави сина својега" и т. д. У Јеванђељу Матејеву, где се говори о молитви И. Христа у гетсиманском врту, има ово место: „И отишавши мало, и аде на лице своје молеЛи се и говорећи: Оче мој! и т. д. (Мат. 26, 39.). У I. иосланици Тимотију има ово место: И ово рекавши (св. ап. ГЈавле), клече на колепа своја са свима њима и помоли се и (Дела Ап. 20, 36; срав. Еф. 3, 14; Псал. 28, 2; Псал. 98, 5.; пр. Данило 6, 10.; Неем. 8, 6.). У Јеванђељу Лучину прима Христос захвалност Самарјанина, кога је међу десеторицом губавих исцелио: „II паде ничице иред ноге н>егове, благодареДи му " (Лук. 17, 16; Мат. 26,39.). У Јеванђелиста Луке има ово место: „А цариник издалека стојаше и не шћаше ни очију иодигнути на небо, него бијаше тгрси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грешноме". (Лук. 18, 13.). У посланици св. ап. Павла Римљанима има ово место: „Јер не знамо, за што ћемо се молити, као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним " (Рим. 8. 26.). У посланици св. ап. Павла Је в рејима има овп место: „Христос у дане тела свога, мољења и молитве к ономе, који га може избавити од смрти, с виком великом и сузама приношаше, и и би утешен по својој побожности" (Јевр. 5, 7.). Кад су дакле наведени знаци, којима православна црква унутарњу побожност и религијозно чувство спољашње изражава, иримером и уиотребом самога Христа Сиаситеља и ЈБегових св. апостола , а за тим древношћу од 1900. година и непрекидном праксом хришћанске цркве, која све до данашњих дана допире, освећени и утврђени, тако, да их и у данашњем модернол^ добу и најпросвећенији слојеви хришћанства и у источној и у заиадној цркви ноштују и свето чувају, — не знам зашто се не би и православни ученици и сви у опште хрпшћани у „Моралном Богословљу" на те побожне знаке молитве сећали и посредством неких у нриликама, кад то црква нрописује, — своје молитве маниФестовали? Та кад може у Русији образовани министар, ђенерао, високи достојанственик, чувени учењак, па и сам Император уз најнижег свог поданика у извесним моментима при богослужењу дубоким

ноклоном, клечањем и т. д. „Цару царева" своје поштовање и понпзност указивати, — зашто би то било за интелигентног Србина сувишно или несувишно? Та кад би наша интелигенцнја и но градовима и по селима у обдржавању и вршењу верских прописа, у ревном полажењу св. богослужења, примању св. причешћа и црквом прогшсаним маниФестацијама свога религиозно моралног чувства простом народу за углед и леп пример служила, — за цело би и нобожност и морал, и све врлине, које из њих потичу, у нашем народу друкчије напредовале и цветале, него што па жалост данас видпмо. Уегђа тоуеп!;, ехетр!а ига1тп(;. (Наатавиће се.)

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Програм прославе.) Прослава и свечаност, што ће ју честито и родољубиво грађанство Карловачко, поводом јубиларних светковина Његове Светости, великога народноцрквенога добротвора, патријарха Георгија БранковиЛа, и иоводом полагања и освећења, темеља богословском семеништу, приредити, спрема се и биће колико красна толико и усрдна. Програм. је ова.ј: У очи свечанога дана (Ђурђев Дана), у 8 сати у вече, отпочиње бакљада, са осветљењем града, при којој ће узвишепога Слављеника поздравити г. др. Пвтар СшанковиЛ, богословски кор певаће химну Слављеникову, а гимназијски кор црквено-народну химну „Ускликнимо сљубављу". На сами дан иразника и свечаности огласиће 21 топ и звона свију храмова свечаност у 4 сата из јутра. У 8 сати звониће ирви пут на св. литургију. После заамвоне молитве иоћи ће литија на место полагања темеља богословском семинару. После освећења темеља говориће ректор Богословије г. прота Јован ВучковиЛ', затим ће се литија вратити у саборну св. Николајевску цркву, где ће се служити свечано благодарење. После благодарења отпочеће честитања узвишеном Слављенику. Носле иодне ће битп народно весеље и игранка. У 5 сати после иодне свечана сецница богословског друштва „Слоге", на којој ће у славу узвпшенога Јубилара говоритп богослов Душан