Srpski sion

Б рој 16.

„ОРПОКИ СИОН 18

скоро готов беше да га прими. Али те прекрасне наде изчезоше, пошто се бешо умешала царпда, која је под утецајем реакционе странке, без свакога суда и ислеђења, »аповедила, да се шесторпца коловођа реформе, иосеку, што је извршено 28. септембра пр. године; а остале ја осудила на доживотну таиницу, и забранила је пздавање евију новина, распламћујући тако све већу и већу мржњу против туђинаца." Ма како нам се чиниле поражавајућима па чак и невероватнима пеке подробности, што су овде наведене, ипак их п други агенат библијског друштва, у Пекингу, Гатрел, дословце потврђује и додаје, да је прошле године цар код њега нарЈчпо 140 примерака Библије, п да би отвар у средњој царевини сасвпм сретно за руком пошла, да се нпје умешала царпца. Но не гледећп на то, људи којп добро познају прилике тамошње и који су вешти китајској историји, непрестају гајпти најлепше наде, нарочито кад стоји факат, да је сама царица принуђена била да пзда указ о покровптељству мисионара. Тек што се појавило горенаведено саопћење. постаде оно већ предметом живих претресања и тумачења са свнх страна. Један проповеднпк с амвона проговорио је о тој ствари слушаоцима, п рекао ово. „Радосна вест о обраћењу цара неће задпвити никога од оних, којп пажљиво прате мисионарски рад овога века. Очи незнабошких народа постепено се обраћају хришћанској цивилизацпји. Кктај, Јапан и Индија усвајају све, што се лепшега налази у нашпм заводима п учећа се младеж тпх страна много користи просветом, која јој се пружа у нашим уни вераитетпма." У тим странама, говори лорд Нортбрук, хришћанство корача напред брже него што се и сам народ множи и тако успева, као што није нигде успевало од вредена апостолскпх. Другп очевидац, адмирал Белкнап, нада се, да ће внамење крста, у свој својој силп, бптп учвршћено у тпм странама. Буда или Христос: то је пптање данашњег доба. Умни незнабошци пптају сами себе: „Какву књигу треба да држимо при себи у часу смрти? Ону, која нам говори о мртвпма п судбпиама, илп бпблију, која нам прпча о живом Христу? Умрли Сократ, умрли Цезар, умрли Марко Аврелпје, ништа не могу учинити за овај јадии свет. Конфучије пма много присталпца, али се он обраћа само Катајцима; и Мухамед има много последника, алп он се обраћа тек самим Турцпма п Арапима. Једини само Хрпстос говори свему људском створу под небом. Ако узмемо највеће геније, које су изпшли из хрпшћанства — Дантеа, Шекспира, Нјутна, Пушкина, видећемо, да они сви јадикују због својпх људскпх слабости. Христос је јединствена, колосална слика свнју времена, која се одзнва на све нужде човечанства. Заиста, наступило је сада време, кад ће се земља испунити познањем Господа, као што воде покривају морско дно. Русскш ПаломникЂ. Л. Б. (Исправци). У прошлом броју на стр. 243. у II. стунцу, 13. реду одоздо, треба да стоји: „да

Рим у важппи питањима" а не „да Руси" и т. д.; а на страпн 244. у II. ступцу у 4. реду одозго у место „несувишно" треба да стоји „несувремепо" што се овим исправља. РАСПОРЕД СВЕЧАНОГА КОНЦЕРТА НА ЂУРЂЕВ ДАН 1900. у славу 70-годишњице живота и 10-годишњице патријараштва. ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ шштштт тшмтшмж који Ђе се дати У СВЕЧАНОЈ ДВОРАНИ СРПСКЕ ВЕЛИКЕ ГИМНАЗИЈЕ СР. КАРЛОВАЧКЕ. 1. Химна јубилару Њег. Св. патријарху Георгију. Текст од Владана Максимови~&а богослова, композиција Душапа Кошура, професора музике и певања пева богословски лик. 2. Говор И ПОЗДрав од Васе ВујиЛа , управитеља сри. вел. гимназије Ср. Карловачке. 3. Даворин Јенко: Де си душо, де си рано! и 8а1п1: баепз: Апе аиз Вашвоп ипс1 БаН1а — пева Олга плем. МиковиЛа концертна певачица пз Беча. 4. Српски звуци сложио и свпра на виолини Пера СтојанозиЛ свршени конзерваториста из Беча. 5. Д. Бортњански : Торжествујте днес всја љубЈашчи Сијона — певају ликови Српског црквеног певачког друштва Ср. Карловачкога и ученика срп. вел. гимназије. 6. 8сћШ: Сагпеуа1 Мд^поп : а) Рге1иае, ђ) 8егепас1е (1' Наг1едшп, с) Тпз^ееве (1е Со1огпђше — свира на гласовиру Лаза ПоиовиИ Чикастевин. 7. С. Мокрањац: Ајдук Вељко — певају ликови Српског црквеног иевачког друштва Ср. Карловачког и ученика срп. вел. гимн. Почетак хачно у 8 сати у вече. За тим игранка у магистратскоЈ конгреској дворани. Улазак на концерат и игранку бесплатан је уз иозивнииу одборску која ће се сматрити к улазницом, а моћи добити и код одборских повереника у Карловцима. Одбор за јубиларну прославу.