Srpski sion

Огр. 256 „СРПСКИ СИОН". Б р . 16. _ __ _ НЕЗВАНИЧНИ ДЕО.

ЊЕГОВО ПРЕОСВЕШТЕНСТВО АНТОНИЈЕ НАКА УМИРОВЉЕНИ ЕПИСКОП ТЕМИШВАРСКИ. Дана 11. (24.) априла о г. преминуо је у Господу умнровљени еппскоп Темишвареки преоевећенп господпн Литоније Нака , у Швајцарском месту Лозану, у 83. годпни свога живота. Блаженоупокојенн епископ Нака рођен је у Коморану 1817. године, добив на крштењу име Адександар. По довршеним гимназијским наукама свршио је тадању филозофију, правне науке и положио адвокатску цензуру, а затим је свршио и богословско Карловачко училиште. Године 1844., децембра 14., ступио је у монашки чин у манастиру Гргетегу. Пре ступања у монашки чин био је 1842 — 3. године професором у Карловачкој гимназији, а по смрти директора Јакова Герчића (т 1. септембра 1851. г.) постављен буде, као протосинђел, привременим управитељем исте гимназије. Беше по том неко време архимандритом и настојетељем мапастира Ходоша, а за тим Месића и Бездина. Као архимандрит и настојатељ Бездински би изабрат и посвећеп г. 1865. за епископа Темишварскога. Епархијом Темишварском управљао је до г. 1869., кад напусти управу епархије, удали се у иноземство и одрече се епископског зваша, те г. 1871. буде умировљен. Цело време евога умировљења проживео је у Швајцарској. Блаженоупокојеном епископу Антонију нека је лака земља, мир пепелу и К 'к Ч И <1 А П Л Л1 А Т X !

Проповед на Велики Петак. Говорио у ов. Ваведенској црквп карловачкој Др. Георгије Летић, патријарашки иротосинђео и проФесор богословије. Кр(ст8 ткс>ем8 п»кл4пд(л\сд кллдмк« . .. Ох да црна дана, тужпа догађаја! Од како аиђео смрти јури но свету и завија у црно синове Адама, ие бегае жалосније смрти, не беше грознијег убијства, ни веће неправде ии грћег злочина. Злоћа људска достигла је врхунац свој. Мржња се тол'ко осилила, да је ни највећа Љубав није могла победити ; неправда

је тол'ко овладала, да је најчистију Невиност на смрт осудила; а лаж је тол'ку таму разастрла но свету и умне очи тол'ко помрачила, да ни иајвећу Светлост, Светлост од Светлости и Сунце Правде, људи не видеше и не упознаше. Неблагодарности нечувене! За лекове вратише Му ране; за живот, који им донесе, дадоше Му смрт; к'о злочинца затворише Добротвора ; као безаконика осудише Законодавца и Судију; као роба нагрдише Цара! Жалосно доиста! Тама и смртна сенка завила је свет јадни и људи л>уто стењаху