Srpski sion, Apr 30, 1900, page 12
Стр. 292
.СРПСКИ
СИОН."
бр. 18.
даре Богу на ЕБеговој милости према Вама. Из дубине душе узносим молитву Преблагом Спаситељу, да вашој Светости подари још многе и многе године живота, дарујући Вам уједно и снагу за истрајан, плодан и користан рад на славу Божја имена, на спасење Богохраниме пастве Ваше и на пуно задовољење свих Ваших Богоугодних жеља и предузећа. Молим Вашу Светост да у својим Богоугодним молитвама сећате се Ваше Светости у Христу брата Инокентија с. р. Архиепископа београдског и Митрополита Србнје. Поздравни говор, што га је изрекао архимандрит Кирило, нредав Његовој Светости ово писмо Њ. В. г. митрополита, гласио је овако: Вспиа Светости, Свјашјејгаи Владико! Његово Високопреосвештенство, Архијепископ београдски и митрополит Краљевине Србије Г. Инокентије, високо ценећи Твоје трудове и заслуге, принесене за благо св. цркве, св. православља и народа српског под Круном светла Краља Угарског, сматрало је за пријатну дужиост, да Ти, свети Владико, на данашњи значајии дан седамдесетогодишњице Твога живота и десетогодишњице патријаршества, у име своје св. цркве у Краљевини Србији и целога клира српског, честита својим писмом ову епохалну прославу. Сматрам себе за срегна, што је мени пала у део та велика част, да Ти, свјатјејши Владико, ово писмо ја донесем, прочитам и у Твоје старачке руке предам. Његова Светост се изволела најтоплије захвалити на драгој Му братској и нежној пажњи Његова Високонреосвошгенства. Замолио јеизасланике да своме Поглавици ионесу собом најсрдачнију захвалност и изразе Његове братске љубави, а зажелив Њ. В. госиодину митроиолиту Инокентију , да и Он узмогне што више за Овоју цркву и народну иросвету делати. За тим су приступили узвишеном Слављенику изасланици Новинарскога Удружења из Београда, г. г. Милослав II. Куршовић, потнредседник Српског Новинарског Удружења и
бивши уредник „Ветеза" и Милан Ст. Марковић, адвокат и уредник правничког л&ста „Бранича". Г. КуртовиК ословио је узвишеног а.Слављеника овим речима: Свети (Урпски Патријару, Свете круне Стеванове Преузвишени доглавниче и Великодостојниче, Ваша Светости, Сриски поносе и сршка радости! Пред престолом Твојим стоје смерни поклоници — посланици Српског Новинарског Удружења. Ми долазимо из земље Милошеве Краљевине Србије, коју јв стварао Милош Велики у оном времену, када си Ти света угледао, када си Промислом Вожјим назначен да будеш звезда водиља српском православљу у земљама Круне светлога Ти Господара. Ми смо дошли из оне српске земље, која се под умним и енергичним Краљевањем славних Обреновића стално загрева сунцем државне сређености и културног напретка, сунцем будућности. Седи и многозаслужни Архипастиру! Српско Новинарско Удружење вазда је у сваком раду своме руково^ено чистим родољубљем, па тако и у мисији овој свечаној, нама повереној. 0 данашњем великом свечанику Твоме и српскоме, када Твоја света, снажна и увек дарежљива десница врши епохално и давно жељено дело, кад полаже темељ дому у коме ће се васпиватати будући пастири цркве и народа, одакле ће се српски народ Твоје цркве озаравати лучом просвете и родољубља, ми, под силним утисцима одушевљеног узбуђења, нисмо у стању да изнесемо сва . велика дела Твоја, ко^а си Ти у низу толиких година учинио у корист Српства и Православља. у Митрополији Карловачкој. Место свега тога ми Те најпонизније молимо, да чујеш искрену исповест душе и срца Српског Новинарског Удружења: Оно Те штује, Светости, као мудра Главара иоверене Ти сриске иравославне г\ркве; оно Те велича као шшвдра зашшит?тка и добротвора сриске књиге и иросвеш,е; оно Ти, седа и за свако добро цркве и народа вн-