Srpski sion

„ОРПОКИ СИОН. а С тр . 295.

БР. 18.

Његовој Светости члан Михајло ил. РогулиЛ. Архимандрит Иларион Руварац захвалио се у име свегатенства Његовој Светости на доброчинству, што га је данас' учииио нолагањем темеља Семинару. За тим је устао, кр. саветник и управите.т. Текелијанума Чика Стева Ђ. ПоповиЛ, те изрекао, како он то само уме, ову пуну осећаја и полета здравицу: Прексиноћ седим у дворани Текелијина завода сам Читам автобиографију Саве Текелије и књигу ученога богомољца Гргетешког Илариона, у којој је изложено, како се је највећи добротвор Сава Текелија годинама борио за осниван>е православног српског богословског семинара. На кули универзитетске цркве откуцава поноћ. Очи моје стале на позпвници: да до^ем на свечано полагање темеља православном српском богословском семинару на Ђур^ев дан, а у седишту српске патријаршије. На један пут ми очи засенуше од необичне светлости. Сава Текелија главом, он сам, са оним богозрачним ликом, из којега сија она ан^еоска доброта, што је пригрлила генерације српске сиромаши на своје родољубиве груди. Стаде крај мене, метну ми руку на раме и рече ми: „Синко! Си^и се у српску патријаршију и целивај место мене руку српскоме патријарху Георгију, јер Он остварује оно за чим сам ја годинама жудео и узалуд се борио ? Целивајте му свету десницу свиколици, који се зовете моји синови, јер он отвара Својим семинаром нови Текелијанум богословској омладини, коју сам ја још пре 60 година пригрлио на своје груди. То ће вам бити млађа браћа, радиће с вама заједно: да се остваре сви они велики и свети идеали, за које сам ја живео, радио, штедео и борио се!" Светлост блесну и утрну. — Протрех очи. Ведро чело на лику Саве Текелије сијало се кано јарко пролетше сунце када гране да навести лепи данак, Ђур^ев данак. И ја до|јох амо на ову дивну свечаност. Куцнух и ја чекићем о камен темељац, који положи штедра рука Твоја, Свети Патријарше, у славу Вожју, на

радост и неизмерну корист српскога рода а у извршење столетне жеље најбољих синова српскога народа и родољубивога настојавања нзјвећег добротвора народнога Саве Текелије. И гле, кад устајем да целивам дарежљиву десницу српскога патријарха Његовој Светости с десне седи преузвишени барон Федор ЊлкољиИ, који је 10 година дана очински се старао о задужбини Саве Текелије у престоници миле нам отацбине. — С леве стране седи онај одлични питомац Текелијина завода, који се у светскоме достојанству попео на највиЗ^еније место — пресветли г. Васо ЂурЏвиЛ, председник сабора краљевина Хрватске, Славоније и Далмације. А ко .је десна рука у во^ењу многих и толиких послова Ваше Светости као српскога патријарха и разноструких послова српске митрополије — него Текелијин питомац др. Лаза СекулиЛ патријарашки и народно-црквени тајник. Ваша Светости! Именом блажене сени славнога Саве Текелије, која се у рајском насељу топи од милине, гледајући ову данашњу лепу светковину; у име нас 600 дојакошњих питомаца Текелијиних, пристуиам смерно Вашој Светости — клањам се светломе уму Вашем, који је наумио да изведе сретну мисао и топлу жељу и Текелијину и вародну! Целивам дарежљиву свету десницу, која удара темељ ономе огњишту, око којег ће се купити појасеви нових Текелијиних питомаца — те загрејани родољубљем Текелнјиним и Ђор^а Бранковића, надојени светим православљем, обогаћени сваковрсним знањем, окићени људским врлинама, опасани апостолском ревношћу словом, делом и примером дизаће и крепиће, кано свештеници у народу своме, све оне идеале, за које су им дедови живели и умирали, а то су: верност Краљу Господару, оданост милој отаџбини, љубав светоме Православљу и славноме српскоме роду своме! Хвала Светости Вашој, што основасте православни српски богословски семинар и стадосте уза славнога Саву Текелију: да будете богословској омладини нашој