Srpski sion

Бр. 19.

„СРПСКИ

СИОН.«

С тр . 307.

не томе, што би ученик хтео из љубопитства пре времена знати, него ономе, што је за њега корисно. Он им је ипак у неколико одртао нредстојећу службу њихову — устројење царства Божјега, о коме супредсказивали пророди и о коме је Он сам више пута говорио са ученидима Својима, особито после васкресења свог. Он им је рекао : Ст. 8. Нвго ви Летв иримити силу, када сиђе, Дух свети на вас, и биКетв ми сведоци и у Јврусалиму и ио свој Јудеји и Самарији и чак до иоследњих крајвва звмље. Овим речима исправио је Исус Христое мишљење апостола својих, да то царство неће бити земаљско, него да ће они — после силаска св. Духа на њих — бити дужни устројити и распространити у свету царство Божје, цркву Божју. То неће бити силом оружја, нити каквим спољагањим средствима, него силом проиоведи, трпења, страдања и љубави према ближњему. Христос је дошао на земљу, да просвети све и Јудеје и незнабошде; и апостоли су дужни бити светлош&у целом свету, бити проповедницима васељенскик. Проповед њихова мора дакле поћи из Јерусалима и разићи се по свима крајевима света. Дубоко су се коснуле душе свакога аностола речи Христове о нроповеди њиховој по целоме свету: они заћуташе и не знадоше продужити беседу своју са Исусом Христом. Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. Но Михајловском „Сдовару" и другим изворима ради Ст. С. ИлкиЋ. (Наставак). Оти^ослокТе (в. ка^излм). Осим читања катизама, уставом црквеним је прописано, да се на јутрењима читају јога и песме канона, или просто речено канон. Читање ово састоји се у томе, што се у певницама прво наизменце читају стихови песама, који су из Библије позајмљени, и то траје све дотле, док не остане јога дванаест стихова; но томе свака певница наизменце изговори по један стих пред мрмосом и пред сваким тронарем из пе» сама канона; уз последња два тропара припева се слака и ншгк. У осталом читање канона- (стирсиокУе) обдржава се само у обитељима атонских пустињака и руских отшел-

ника, а сачувало се и у гдекојим парохијским храмовима у Русији, али врло непотпуно. ОтУ^х — је грчка реч апуос, и значи један ред уиесми или једну реченицу у ирози, која је од друге тачком одељена; корен ове речи је сга'[ш — забадам, рипдо — стављам тачку, одељујем знацима. Свака свештена књига раздељена је, у првом реду на велике оцеке, који се називају главама а у псалтиру — исалмима; за тим је свака глава раздељена на веома мале делове, који се називају стиховима. Према томе је свештени стих, мали подраздео, ма које свештене књиге. Стихови који се при Богослужењима употребљавг.ју, већином су позајмљени из Псалтира, и веома је незнатан број оних, који су узети из других свештених књига. Стихови су у веома великој уиотреби у цркви. Све свегатене радње као н. пр. улажење у олтар, облачење свегатених одећа, умивање руку и т. д. — врше свештеници уз читање прописаних и за односни моменат прикладних стихова,. Стихови се, осим тога непрестано употребљавају при Богослужењима, било као прокимни и антифони или се узимају за основу мисли, која се манифестује у току Богослужења, као н. пр. Бога Господк, — или млилШ са стихевима и т. д. (г !> в в о т а — всћаћћа);. ирвстанак, одмор, седми дан у седмици, Јевреји су светковали суботу, као дан у који се је Господ одмарао од свију сво.јих послова око стварања света. (Бост. 2. 2). Четвртом заповеђу синајског закона, забрањено је суботом радити у опште ма какав посао, и забрана ова не односи се само на Јевреје, већ и на њихове најамнике и на странце, који живе међу њима, на и на саме животиње; кх джк же адлши с8кк10та Господ8 Еог8 тко{/м8: да не сотко* риши ксдкаго д г кла кх онк, тк1 и смнх ткои и дцнрк ткоа и ракх ткои и рака ткоа и КОЛЖ ТКОИ И ОСЛА ткое, И СКАК1И скотх ткои и пришаецх окитадн у теке (Исх. 20, 10). Наругаилац овог закона о суботи, има се по наредби Господњој смрћу казнити, (Исх. 31, 15). Ова је казна и извргаена била над једним човеком, који је суботом дрва купио; пресуду ову изрекао је Сам Бог, казавши Мојсеју: сл«ртТк> да оумретх челок^кка сеи, да покТете «ги> кал<ен'п/их кесх сонтх...... и по= виша « гцј кал1Ж1ел»х (Числ. 15, 35. 36). Је-