Srpski sion

„СРПСКИ

сион.»

С тр . 325

треба жалити такке људе, изгубљене и залу* тале на странпутицу греха, што у пропаст води ! Човек, круна створења, па да робује тако ниској страсти ! Заиста срамно! Сву срамоту таког робовања страсти овој, која ум помрачује, слободу везује, достојанство човеково понижава а свет у пустош претвара, увиђали су већ и незнабошци, стидећи се страсти те грешне. Зато и вели Сенека : „Велик дух не ће се ничим на гнев навести; јер је онај, што те увреди, слабији од тебе, или је јачи; ако је слабији, то штеди њега; ако је јачи, то штеди себе". Тако незнабошци. А мп смо Хришћани... Зато погледајмо на узор свој, на Спаситеља свога. Мучен и кињен, псован и срамоћен, — па опет ни трага гневу. Презиран и пљуван, шибан и трновим венцем крунисан, — па опет, миран као јагње, моли се за непријатеље Своје, а реч му грешног гнева не долази на божанска уста. Какав диваи пример за углед ученицима и последницима Његовим! Али, и није страсни и грешни гнев само штетан по нас и одвратан и мрзак него је и 3.) убитачан. Он „руши у пропаст (Сир. 1, 28.) и скраћу.је дана живота" (Сир. 30, 26). Гнев тај грешни уноси у душу семе незадовољства и трује је отровом огорчења. И даље иде. Грозница љута носи за собом болест разнолику. Г1а и гнев тако, јер многи грех нма у гневу свој непосредан или посредан основ. Из гнева, као клице, ниче многи и многи други грех и друго зло, јер „срдња човечја не чини правде Божје" (Јак. I, 20.), носећи човека све ближе провали адској. Па, ни ту још није крај оних зала, која доноси собом грешни гнев, јер не доноси грешна страст та зла само ономе у чије се срце уселила, већ не оставља ни ближњих његових: и њих рани и убија. „Мржњу међу пријатељима ствара, а непријатељство међу онима, што у миру живе" (Екл. 28. 4.) Грешна страст та, љута грозница та, жедна је, увек без престанка је жедна освете. Гневом тим дивљим обузет човек хоће само једно, хоће само да загаси жеђ освете своје на противнику своме, хоће само освету ближњему своме, а овамо иште опроштај оних увреда, које је он Богу нанео. 0, како тај нема ни труни љубави према ближњему своме! 0, како је притворан лицемер, кад се Богу моли: „И

опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим"! Па ко да не бега од гнева тога, што бесни без срца, као дивља зверка без разума, и ко да се не боји гнева такога? Сви они, који греше грех овај, нека помисле, колико одговорности носе на души својој за грехе оних грешника, које су они гневом својим на зло наводили, па и навели. Нека помисле сада, док још није доцкан, како ће ступити иред лице свеираведног Судије, који ће сваком по делима судити. Да, нека помисле на часак тај и нека се покају са греха овога, у будуће пак нека савлађују грех овај. А он се може савладати, о томе сумње нема. „Укроћујемо лавове, — каже св. Јован Златоусти — а ти сумњаш да се дивљина ума не може припитомити". Дође ли искушење, нека баце поглед сви који греше грех овај тешки на благи лик Снаситеља света и нека задрже гнев свој, знајући да „варнице његове падају прво на њих саме, па тек онда на непријатеља, ако га погоде" (Негс1ег). Млада браћо! Ватрена младост и бујна крв често хоће да пре|е границе гнева, често хоће да и праведан и свети гнев претвори у грешан. Младићки жар и ватра не ће кадикад да пази на границе разумности, него хоће и да пусти страсти на вољу. Па баш зато се обраћам ва вас са молбом: Не дајте таком злу станка у срцу вашем; јер „то је болест душе, иомрачење ума, смрт иријатељству са ближњима, узрок многих ратова, борби и насиља; то је зли демон, који нама завлада и смета да нас благодат св. Духа обасја и прожме" (Вас. Велики), него „нека се свака горчина, и гнев, и љугина, и вика, и хула, узме од вас са сваком пакошћу већ буди т е један другоме благи, и милостиви, праштајући један другом, као што Бог у Христу опростио вама" (Јеф. IV, 3. 4.), чувајте у сваком послу своме мирноћу и мудру хладноћу и „не будите брзи на гнев" (Еклез 7, 10), и као верни синови прадедовске нам цркве српске нравославне сачувајте дар образа Божјег у себи, пазите на достојанство своје и јачијге снагу слободне воље своје, како би могла одолети греховној сласти овој, имајући увек на уму свете Спаситељеве речи: Блажени кротки, јер ће земљу наследити (Мат. У, 5.) Длшмн.