Srpski sion

Број 23.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 371.

против ближњега свога. Данас ћу вам говорити о оговарању. Браћо! Оговарање је велики и ужасни гријех; то је врло жалосна и кукавна навика; то је куга, која се страшно брзо шири; из које, као из каквог отровног извора, извиру евакојака и безбројна зла. То нам доказује само св. писмо, то нам доказује и сами разум наш. Браћо! Говорити зло о неком, који нас не чује, који није уза нас, кад не имамо зато никакова иравог узрока, него само црну и грјешну намјеру, да га поиизино, да му име и глас окаљамо и убијемо, ето, то је прави појам оговарања. Оговарање је потајно и неправедно вријеђање и понижавање имена и части ближњега свога, који није уза нас, чоји се стога не може ни бранити. Од свих гријехова оговарање је најчешћи и најобичнији гријех. То је најчешћи гријех због овог првог узрока: што је наша природа опака и покварена. Св. Тертулијан казао је: Поквареност људска тако је велика, да човјек лакше вјерује лажном и измишљеном злу, него истинитом добру; и да са највећим уживањем лаже онда, кад измишља најжешћа оцрњивања на ближњега свога. Те ријечи Тертулијанове вриједе за сва времена (Тертул. ас1 паИопез Цћ. 1). Право је казао блажени Августин: чим смо немарнији, да свој живот поиравимо, тим више настојимо, да живот других упознамо. Знатижељан је човјек, да туђи живот упозна, немаран, да поправи свој (Св. Авг. опГевз. Нћ. 10. с. т). Одговарање је од свију гријехова најобичнији и најчешћи гријех због овог другог узрока: што има безброј начина, којима се тај гријех почиња. Кад човјек, хотимично и злобно пришива и приписује ближњему свому неку погрјешку и ману, ко је он не има, то је најгоре и најцрње оговарање. То је клеветање; то је злобно убијање части ближњега свога. Узмимо, да ближњи наш и има неку погрјешку и ману, ал ако ју повећавамо, ако много више зла кажемо, него што га за иста има; ако је мана ближњега трун а ми од њега правимо брвно и то један начин гадног оцрњивања. Рецимо, ви не измишљавате, не повећавате мане ближњега свога, него само откривате и разглашујете баш истините погрјешке и мане, посебне и обитељске тајне ближњега свога;

мјесто, да све то покријете плаштом љубави, ви са злобном насладом то откривате и разглашујете; и то је један начин гадног оговарања. Врло много има врста оговарања. Ви на примјер на зло тумачите добра дјела ближњег свога, престављајућ их сасвим друкчије него што заслужују. Један је на примјер, побожан, али ви кажете. да се претвара; други даје милостињу, а ви кажете, да то чини зато, што је закинуо од других; и то је једна врста гадног оговарања. Тако су завидели, тако су клеветали фарисеји божанског Снасигеља нашег, кад је сијао доброчинства међу људима, кад је изгонио бјесове из тијела посједнутих. У име Велзевула, кнеза бјесовског изгони бјесове, викаху они. Они се нијесу бојали у Суботу из бунара извадити свог осла или вола, ал на тај дан лијечити сина Аврамова, ослободити га духа нечистог, то је у њиховим очима био страшан гријех. Много, врло много има врсти оговарања. Порицање, омаловажавање туђе вриједности, лукаво и злобно затајавање праве истине, они лукави погледи, који говоре без ријечи, који више кажу него саме ријечи, они лажни уздисаји, оно лажно и притворно сажалијевање, оне притворне кретње, о да гадна оговарања! 0 како је отрован језик клеветника — оговарала, који клевеће а неће, да га таковим држе; он почимље најприје с хвалом а завршује најцрњом клеветом. Није ли исто тако страшан, као и језик лавице, која најприје лиже, а одмах затим трга кожу и сиса крв јадног плијена свога. Тај чини као несретник, који би се хтјео приказати, да лијечи и блажи рану, а лијева у њу отров, који ју још више растрива. одл1^кн8ша слок(с<ј пдче еиеа и та с8тх стр*кли. Пс. 1ЛУ. Да браћо ! много, врло много има врста оговарања. Ко би исказати могао, докле оговарање и клевета стиже! Колике ли су посљедице тог гадног гријеха! Па браћо, јесу ли мањи оцрњивачи и клеветници они, који оговарање, лаж и клевету слушају, којима се она допада, који ју одобравају. Нијесу ли гори одоних, који лажним долагивањем својим раздвајају пријатеља од пријатеља, који распирују неслућену мржњу, смртно и вјечито непријатељство. Да није оних, који оговарање и клевету слушају, зар би било оцрњивача и клеветника?