Srpski sion

В Р. 23.

„СРПСКИ СИОН."

С ТР. 373.

клеветањем, нити иједном врсти тог гадног гријеха. Једна је иекра довољна, да разбукти сграшни иожар. Баците камен у тиху воду, видићете како се све више и више разилазе колути и узбуркају читаву воду. Ману ближњег вашег, била она лажна или истинита, казаћете вашем пријатељу, ваш иријатељ другом нријатељу, од иријатеља до пријатеља, од уста до уста, од ува до ува, круг се све више шири и ко зна гдје ће се зауставити. Не оговарајте. Та је ватра одвећ жива, не распирујте ју. Та је вода доста мирна, не буркајте ју. Немилосрдно нрогоните, као најгоре непријатеље друштвеног реда, као и ваше најцрње дупшане, — лажове, оговарале, клететнике и ласкавце, који маме у гријех, као Сирене на бродолом. Та је нрича позната. Улике бродећи по мору кроз најпонаснија мјеста пуна клисура, откуд су се чули примамљиви гласови жена. које намамљиваху неразумне бродаре у пропаст, он је метнуо у уши себи и својим друговима воска и памука у уши, да их ти примамљиви гласови не заведу. Не оговарајте, не оцрњујте не клевећите,' не слушајте такове. То јо куга, чувајте се је. Имајте сажалења према онима, који рђаво говоре о вама. Такови вшпе товаре на душу себи него вама. Оче! Оче! новикало је ђаче манастирско, неко је запалио житнице манастирске, све наше плодине горе, како ћемо живити без хране? Каква нас је несрећа задесила! Ал кажи, каква је тек несрећа задесила оног несретника, који је тај злочин починио, одговори добри отац! На којој је страни већа несрећа? Да л' на страни оног, који губи времено добро ил онај који губи вјечито и најдрагоценије благо, душу своју. Одговорите. браћо, ви на то. Надам се, да ће ваш одговор бити праведан, да ће вам остати увијек на уму, као плод ове поуке. Амин. п° Француском Јово Узелац нарох.

Тумачење речи и назива, који ее у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другим изворима ради Ст. С. И/шић. (Наставак). т. Т (з о и <и I н I {, тезоилннитстко исшо, једнако име. Долази од речи шев једно, исто и и < ма — име.

Теплота — је загрејана вода, што се за време св. литургије пре причешћивања улева у потир и саједињава са св. крвљу Христовом. Вода се улева у пречисту крв Христову за спомен, да је из прободеног ребра Спаситељевог истекла крв и вода; топла вода пак улева се с тога, да би тајанствена крв била топла, пошто је и крв ускоро заклане животиње тонла. Пре него што свештеник улије топлоту у св. потир, он ју руком бдагослови и говори: Нидгссиокжнд ттлота Окатк ^ х Ткои^х. Из ових речи сазнајемо, да је та топла вода символ друге, невидљиве топлоте, коју имају светитељи. А у чему се управо састоји та невидљива тонлота, објашњава нам за тим ђакон или свештеник, када улевајући топлоту у потир говори — да је то тјплотл к^крк!, исполнк ДВр скАтагц), — што значи, да је топла, жива вера с којом смо дужни примати живо и животворно Тело и Крв Исуса Христа, благодатни дар светога Духа, који се нод видом топлоте излева у свету чашу, да се тако заједно са светим дарима излије и на верне, који се иричешћују ове свете тајне. Т р а п 6 з а — траттг^ос, сто за обедовање, обед. Ова се реч врло често употребљава у првом смислу, и у том смислу служи за назив св. престола, на који Царк царств8к>фи)(х и Господк ГоСПОДСТК$(ОфИ)(Х при^одитх ЗАКЛАтиса и ддтиса кх сн-кдк к'крнк1Л1х. По некада се и сами св. дари — Тело и Крв Христова — називају трапезом, као н. пр. у деветом ирмосу канона великога четвртка, у којем се поје: „(гтрансткТА кмдучна и кезслкртнк1А трапези, к г крнГи прјидите насладилкА." У другом смислу употребљава се реч трапеза у манастирима, где се трапезом назива општи, за сву браћу скупа приређени обед односно вечера. Т р е к н и к х или потрекникх. — Ова реч долази од именице шреба т. ј. нужда, пошреба. Будући да је човеку Хришћанину, у разним приликама живота, врло често потребна благодатна небесна помоћ и благослов Божји, свети оци су, за сваку потребу човека Хришћанина богомудро саставили молитву или читав чин (носљедовање.) Зборник тих молитава н посљедовања сачињава црквену књигу, која се назива требником. Садржина требника је разноврсна, као што су разноврсне духовне и телесне потребе наше. У њему ћемо наћи