Srpski sion

С тр . 418.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 26.

оне само на крсним ходовима, литијама уиотребљавају. X р л х — је здање Богу иосвећено, освећено и одређено, да се у њему служе општа богослужења. Храм, као свешгено здање, разликује се од обичних зграда не само по својем особеном унутарњем уређењу, већ по својем спољашњем облику и изгледу. Основа сваког храма може бити различита, на име може бити четвороугаоник, крст и т. д. У ирвом наведеном случају нам храм, са округлином својега олтара, преставља ковчег или лађу, у којој се они који верују у Исуса Христа, спасавчју од сујета овога живота и од вечне проиасти. У другом нам случају иреставља крст — оруђе и символ чашег спасења. На неким храмовима видећемо кубе, које се и главом храма вазива и која нам преставља невидљиву главу Цркве Господа Исуса Христа. На врху кубета или куле налази се крст као знак победе, коју је вера хришћанска одржала над светом и над свпма гонењпма и замкама, које подизаху противу ње. По некада се на храмовима подижу и по три кубета, те престављају свету Тројицу, а по некад ћемо видети и пет кубета, у ком случају нам средње иреставља Господа Исуса Христа, а остала четири. престављају нам четирн Евангелиста. У осталом ово је византиски стил наших храмова, који се данашњим даном већином у Русији с неком малом изменом — у својственом руском стилу — и на истоку, при зидању храмова примењује. Наши се храмови зидају обично основним цртама впзантиско-романског стила, у виду дугуљастог четвороугаоника, с кулама на стражњем делу храма (узимамо олтар за предњи део). Признати се мора, да храмови овога стила, и ако нас често задивљују својом колосалношћу, не могу ни мало задовољити виши, естетички укус. Унутарњост храма дели се на ова три дела: 1.) олтар — који се налази у источном делу храма и одређен је за свештенодјејствовање; 2.) ирави храл1, у коме се чита и поје и где стоје верни, који долазе у храм зарад опште молитве; 3.) притвор који је одређен за оглашене и за оне који се кају, Осим тога у где којим храмовима иостоје и галерије или т. з. хорови. (к. олтарх, притворх прид^клв, паперта, иконостасх, сол«а, дмкенх, клиросх). —

X р Т с т о с х (в. ЉссУа). ХрЈстУанинж — ХришЛаиин је сваки онај који верује у Исуса Христа и који је кроз свето крштење у заједници с њиме. По тумачењу св. Григовија Ниског, Хришћанин је ученик иомазања Хрисшова, јер је Исус Христос, све хришћане, учинио царевима и свештеницима Богу. — Назив хригаћанин усвојен је у четрдесетим годинама после Христа у граду Антиохији, где је било много Хришћана, који су нре тога били незнабошци, који су лако освојили овај назив, од обраћених Јудеја, који се нису могли тако одцепити од своје религије, да би ступање у ново религијозно друштво примали и ново име.

ц. Ц & р с к I а д к ( р и — цареке двери су средња врата на иконостасу, која стоје ирема св. престолу. Царскима се називају с тога, што кроз њих пролази сам Цар славе Исус Христос у светим дарима; врата ова називају се још и свешим дверима , јер воде право ка светоме престолу. — Кроз царске двери не сме проћи ни једно непосвећено лице, па и сами свештенослужитељи На царским дверима обично се слика Благовештење пресвете Богородице и четири Јеванђелиста, за знак, да су рајске двери, које за нас бејаху затворене, ванлоћењем Сина Божјег и јеванђеоском нроповеђу, поново нам отворене. ЦI р к о к к. — Ова реч долази од грчке речи у .' глу . уЉ — дом Господњи, дом Еожји■ Грчка реч киркх.у.бч много је боље очувана у немачкој речи сНе Клгсће, него у славенској ЦЈркокк. — Црква је исто што и храм, само је међу њима једна разлика, што је реч црква, постала од грчке речи, а храм је славенска реч. У грчком језику постојп реч г-/уСк(р.% која се на славенски преводи опет с речју црква, гу.УжгрСсс значи скупшшину, друшшво, заједницу. Према томе кад год иод том речју црква подразумевамо хир кхкоч — онда нам она означава храм Господњи, мислимо 1ш иод њом реч еххХујска — онда нам означава заједницу верних, који верују у Исуса Христа. (Наетавиће се.)