Srpski sion

&р. бб.

„СРПСКИ

С0ОН.*

С тр . 45?.

У Србији. (Скупштина овештеничког удружеаа). XI. родовиа скупштина свештепичког удружења сазвана је за 23 август о. г. п држаће се у Шапду. (Српска Краљевска Академија). спрема издање свих старих српских натписа (са цркваља и других здрада, са икона п других утвари и са старцх гробова) и записа (по рукописним п старпм штампаним књпгама) на молп сву господу, која би таквих натниса п заппса имала преппсаних, или била у местима где им се записи налазе, да их пошљу Академији до половине августа ове године. Да би ово издаље било што тачиије, Академпја моли господу, која би записе слала, да их не иреписују већ пре■ цртавају са свима скраћеницама, па ће се у Академији чптати. Академији бп добро дошли тачни нреппси п оних натписа и записа који су већ објављенп, али од невзштих читача, те зато нетачно прочитани и наштампани. (Српока Краљ. Академија.") У Београду ће се отпочети овнх дана зидати нова зграда за Срнску Краљевску Академпју. За ту градњу одређепо је 400.000 динара. Разне белешке. (Одликован композитор.) Њ. В српски краљ Александер 1. благоизволео је одликовати орденом св. Саве У степена нашега заслужпога композитора г. Миту Тоиалови^а, коровођу српског певачког друштва у Панчеву. (Одликовани српоки уметници.) Оцељпвачки суд Париске светске пзложбе одлпковао је златном медаљом српскога вајара г. Ђоку Јовановића, за његово војарске радове, изложене на тој изложби, и сликара Пају Јовановића за уметнички његов рад: Крунисање г^ара Душана у Скопљу. („Бооанска Вила" и „Фонд св. Саве".) „Восанска Вила" у 12 броју доноси ову белешку. „У сријемским Карловцима основали су Срби у војводиии нарочити фонд за помагање сиромашних српскнх школа п назвалп га Фопд св. Саве. Угарско мпнистарство иросвјете одобрило је ту корисну установу п тако ће Фонд св. Саве ступпти у жпвот и започети свој благотвории рад". У овој белешцп пма три неистпне. Фонд св. Саве, о којем »Б. Вила" говори, нису основали „Срби у војводинп", иего Његова Светост патрпјарх срнски Теоргије ЂранковиЛ, својим улогом од 20. хиљада круна. 2. Тај фонд нису „Срби у војводпни" назвали Фондом св. Саве, него га је тако пазвао сам његов узвишени оснпвалац. 3. Тај фоид неће тек „ступити у живот п започети свој благотворни рад". него је већ стунио у жпвот и већ отпочео свој благотворни рад. Је ли могуће, да „Б. Вила" није ово знала? Ако је знала, онда је њезина белешка за осуду, тим опширнија, јер ле „Б. Вила" лист за забаву поуку и књижевност. Или је, можда, и то у интересу Српства у Босној и Херцеговини, да „Еосаиска Вила" крије, да је српски патријарх добротвор и

српске школе? Илп је, можда, тако само у — програму „Босанске Виле"?! (Ободоки „Осмоглаоник" на изложби у Мајцу.) На типографској пзложби, приређеној у Мајцу прплпком Гутенберговепрославе, изложен је и Ободскп „Осмогласннк", тај драгоценп спомепик старе српске штампарске вештпне. Немачкп лпсговп говорећи о том „Осмогласпику", не могу доста да га се нахвале. „Келнише Цајтунг", тај углодни немачки лист, у свом извештају са ове пзложбе, вели ово о овом „Осмогласнпку" : „Само једио, може се рећи бисер изложбе, да истакнемо. То је најстарија словенско-ћирнлска црквена књига, која је из Црне Горе овамо донесена. Књига произлази из најстарије ћирилско словенске штампарије, која је у Црној Гори своје седиште имала." Исти немачки лист донео је и опис књпге п извод из предговора њена. у Последњи дан свечаности на скупштини научењака држао је г. Др. Лаза Томановић, уредник „Гласа Црногорца", врло лепо предавање о изложеном „Осмогласнику" и о старпм српскпм штампаријама. Предавање дра Томановића пропратилп су великим допадањем. (Аугуст Лубри!,) професор на Буднмпештанском свеучнлишту, умро је у Гакошпалотн у 75 годпни својој. Покојник је стекао великнх заслуга на пољу лингвпстпке и педагогије.

Читуља.

| Протопоп Јован СундечиЋ Из котара стиже црна вест, даје 6. (19.) јула о. г. испустио своју нлемениту душу и у Госиоду иреминуо добар свештеник, велики родол>уб и вредни књижевник, протопоп Јован СуидечиЛ. Оплакују га не само Срби у Ириморју и Црној Гори, него сви, који га знаше и познаше, по нлетенитој души, чистоме срцу, узорном родољубљу и истрајној вредно1ш, а но великим заслугама њрговим. Јован Сундечић родио се 24. јуна 1825. г. у Голињеву, код Лијевна, у Босни. Књизи се почео учити у Имотском, у Далмацији, затим манастиру Крку. Г. 1843. иочео учити уЗадарској богословији, коју сврши 1848. Те године се рукоположи за свештеника и оде у Пероје, у Истрији, за парох. канслана, и као такав остаде до 1854. г. Те године постане про®. на Задарској богословији, и ту службу вршио до 1863. г. Пошто је изгубио ту службу, узе га црногорски Књаз себи за тајника. Г. 1867 пође у Београд, но се већ 1868. г. врати отуд на Цетиње онет Књазу за тајника. Г. 1874. доби мировину и од тада, скоро нецрестано, живео је у Котору. Други дан Васкресења. 1898. г. прославио је Сундечић у Котору 50 годишњицу свога књижевнога рада, иоздрављан и сларљен, као што је и заслужио. Нека је слава Јовану Сундечићу! Лака му земља и вечан спомен у српском народу!