Srpski sion
Број 28.
„СРПСКИ сион-
Стр. 451
и сз'штином назаренства, са лукавством и разноврсним нлановима и путевима мисионара назаренских, о чему је већ доста иисао садањи парох нештански г. Владимир Димитријевић у врсним овојим делима о назаренству, чему ће приномоћи у великој мери и то, кад би се у будуће што већи број одличних младића слало у шпземство уз достојне стииендије ради вишег богоЈЛовског образовања, одакле би се враћали са иотпуном квалификацијом не само у редове придворног свештенства, да им иста иослужп само као средетво у што скоријем иостизаваљу степена више јерархије, него и на катедру ирофесора богословије и катихете на средњим заводима — по примеру срећнијих у том иогледу конфесија — како би на том месту као вредни наставници и ревни вероучитељи подмлатка нашег могли биги и вредни раденици на и онако још неирестано у повоју богословској књижевности нашој. (Наставиће се.)
Тумачење речи и назива, који се у црквеном језику употребљавају. По Михајловском „Словару" и другии изворима ради Ст. С. Илкић. (Наставак). ч. Ч л с т н ц ћ1 и () о с ф ш р х. — Ири служењу св. литургије употребљавају се нет просфора, али се само из једне вади Агнец, који се освећује и којим се причешћујемо. Из остале четири просфоре ваде се честице (малени делићи), који се ставља-ју на дискос око св. Агнца. Из нрве просфоре као што рекосмо вади се Агнец; из друге се вади један троугаони део у част и спомен пресвете Богородице н полаже се на десну страну од св. Агнца. Из треће се ваде девет частииа за спомен: Ов. Претече, Пророка, Апосгола, Светитеља, Мукеника, Преиодобних, Безсребрника, Богоотаца Јоакима и Ане, светитеља дотичнога дана и на нослетку за спомен св. Јована Златоуста или Василија великога, према томе, која се литургија служи ; све ове частице нолажу се с леве стране до Атнца у три реда, и у сваком ред по три честице. Из четврте просфоре ваде се частице за п&тријарха, односно поглавицу обласне цркве, за епархијског архијереја и за сав свешгени чин,
за владара и сав дом Његов и за остале живе чланове цркве, које свештеник том придиком спомене; ове се частице полажу испод св. Агнца. Из нете просфоре ваде се частице за чланове цркве који у вери и нади на опште васкресење нреминуше; и ове се частице стављају испод св. Агнца, односно иснод частица за живе, у засебан ред. После иричешћивања снуштају се све ове частице у св. путир, у којем се спајају с цречистом крвљу Исуса Христа, којом ирилпком свештеник изговара следећи речи: иЈлши Госноди, гр"к^и полшнак* ИЈИ^С/Л ЗД'к К^ОКИО ТкОЕНЈ ЧССТМ010, Л10ЛИТВДЛШ ск/лтћ^х ткои\х. — Из реченога се види, како велику душевну корист имају Хришћани, када се за њих честице ваде Часосиок, Часослокиик. — Овако се назива богослужебиа књига, у којој се налази чин служења полуноћнице, јутрење, часова, изобразителних, вечерње, повечерија. У службама што су у часослову, налази се само оно што је у поменутим службама иостојано и 111 то се у њима не мења; према томе су дотичне службе у часовима непотпупе и морају се вазда попуњавати ив Псалтира — катизмама, а из октоиха односно из Триода. и из Минеја — тропарима, кондацима, икосима, седалнима, ииакоима, канонима и светилнима. Разликујемо два часослова: велики и мали. У великом часослову, осим поменутих служби, налазе се још; междочасија, пасхална јутрења, часови на вечерије Рођења Христова и Богојављења, на велики Петак и Пасху. Осим тога јутарње молитве, последокани козкишешк* ианлгТн, благослов трапезе после вечерње, канон Богородици Теостерик'1а, молитве пред спавањем; тропари, кондаци, Богородични, воскресни, свакидашњи и педесетни прокимени и причасни ; календар с кратким животописима, тронарима, кондацима светих и иразника; насхалнја и лунник; свакидашњи литургиски антифон. У малом часослову осим свакидашњих служби, налази се само чин узвишења панагије, благосиљање вечере, васкресни троиари и Богородични и канон или молебен пресветој Богородици. Мали часослов је извод из великог и првобитно је намењен био сиромашиим црквама, но данашњим данон — осим манастира — ретко се где у нарохиским храмовима и налази велики часослов, већ само мали.