Srpski sion

Б р . 29.

„СРПСКИ

СИОН."

Стр. 473

СНИЦЛ ТКОА, Господи, ПрОСИаКИСА в& К(1'кпО^ сти, деснад рбка ткош сокрбши врдги, и лшожестколгА слјкм твоеа ст^лх бси сбпоста ги," а навлачећи леву наруквиду, сам себи наномиње нотпору зависност своју од Бога, и моли од Њега номоћи, да може испуњавати заповеди његове те говори: Р&ц-к теои сотко = рист^к Л1А и создаст-к л1а: кразблш л»д н и идВчВса запок'кЈ,ел»х ткоил^х". Наруквице носе лица сва три степена свештенства. (Крај.)

Срби сликари. Доселе се код нас размерно доста мало писало о Србима сликарима. Старији књижевници наши и људи од науке слабо су се занимали овом граном српске књижевности. Мислили су можда, е би им књижевнички њихов нимбус био тиме унижен, кад би се — поред другог књижевног посла — бавпли и писањем биографија Срба сликара и стручњачким оцењивањем њиховога сликарскога рада. У новије тек доба бацише се неки људи и на то ноље. Нешто је о овом предмету забележено и у српском преводу Пиковљеве књиге „Срби у Угарској." А овако не би смело и не би требало и надаље да остане. Поред нашег немара латиће се наша браћа Хрвати прикуцљања нужних да,та те на чело Срба сликара — по свом обичају — ударити жиг хрватски,. као што учинише недавно у једном свом листу са неким вишим достојанственицима војничким, који норекло своје вуку из чувене и угледне некад српске куће у Осеку — Дукине. Ваљало би зато, да се сами живи данас сликари наши мало више заинтересују за своје руфетлије па да припадом макар нрикунљају дата о животу и раду наших сликара. које црка земља покрива. Међутим би се и наше свештенство овога посла могло прихватити. Ту треба само мало добре воље. Јер кад би сваки свештеник наш испитао само, ко је цркву, у којој он данас служи, животисао, и који је евентуално сликар у његовој парохији живео и делао, те оно, што бп тим наччном дознао, у овом листу саопштио, ето нам лепе грађе за историју наших сликара и нашега сликарства, на чему би им нисци наше културне историје зацело врло захвални били. На овај врло лак начин могла би се из сакупљене

грађе написати лепа истори;а наших сликара и сликарскога рада код нас, за којом тако жудно -уздишу наши учени људи. И ја сам нпсам никад мислио, да се прикуиљањем грађе за историју наших сликара бавим, на ето ме аедавно подстрекну на то уважени прота Руварац. За кратко време прибрао сам ја преко 10 имена наших сликара, о којима, колико је мени барем познато, нигде ништа забележено није. Истинабог, успех мога прикупљања није богзна какав; али ја сам уверен, да ће и ово, што сам с^упио, добро доћи људима, који се за оваке ствари интересују и о њима бригу воде. Врло су мршаве животописне црте и црте о сликарском раду оних сликара, о којима ја данас мислим писати; али ја мислим овим подстаћи другу браћу, да о њима по могућству више од мене коју рекну — односно да моје ове црте понуне и допуне. 0 мени познатим сликарима писаћу хронолошким редом, како су живели п делали. I. Иконограф Крабулећ. (1607. год.) Овај иконограф сликао је 1607. г. стари иконостас цркве манастира Ораховице у пакрачкој епархији, као што о том казује запис на дрвеној престолној икони Спаситељевој старога иконостаса, који овако гласи: Оеи сти ижраз оукрасн но и>ке1ранУк> Бголмвики ијцх (промг ?) оулмн паисж глаголел^шрета и даде (полј езнаго ради спсешА ка лмнастир и>ра= ^овицб ка СГ|МГ0 чбдоткорца никола(а) спосокник л»8 в-к )(ртолк>кивн л\8жх д8ка .... (нечитко) ... трбдк и тфанУе положн са .... иконографћ кравулећк саврши се ка лето /а\з Л1ца..д... Запис је тај исписан врло лепим ситним белим словима, само је штета, што је мањичав те не знамо ни како је било презиме способнику Пајсијеву Дуки, нит знамо за крсно иие сликара Крабулећа. Нагађати се тек може, да се сликар звао Сава, или Самуило или Саватије. Тешко да је био и српског порекла. Пре ће бити грчког или румунског. Животопис је строго византијски и ириказује нам сликара као правог вештака. Еолорит је та«ан. Икона, с које сам исписао овај запис, находи се сада у новој светостеванској капели манастирској.