Srpski sion

Бр. 34.

„(ЈРПС КИ

СИОН. 6

њени догмати и превазилазе у свему моћ нашег нојимања, нису ли други зар тако јасни и очевпдни, да заслужују онима ирвима унутарње веровање? Када многе природне истине — које је требало пре објављења од сваке сумње очистити, а такове су оне, које је тек неколицина на, кон многог труда у студији, а и опет не без смесе погрешака могла испнтати — задобију нашу веру за се; иитам вас онда, да ли је могло и да ли може • бити, да не задобију нашу веру истине узвишеније које нас као преко огледала упознају са дивотом Божанства, са врховним одлукама божанског провиђења; истине, које нам разјасњују почетак наше покварености, те које нам пружају средства да ју поправимо; истине ; које су стављење за темељ морала, оц којих се чистије, светије и прикладније нашем добру, никада људима казивале нису. Ови. који одбацујете тајне, што би хтели све да провидите вашим очима и да опипате ваишма рукама, слабо вам је знање? Та зар није Коиззеаи тражио од вас да му укажете систем у коме нема никакове тајности? Но осим свега тога ви сте у недоумници сами са собом. Ви сумњате и поричете ону благу вест, која је могла, у пркос хиљадама сметња, за не дуго време, изменити облик и обичаје света, те улити поштовање снрам себе интелектима најврснијмм и срцима најплеменитијим; које а много их беше а и има такових — мистеријозна наука вере, када би друкчија била а не узвишенија од разума, никакова сила не би убедила. (Наставиће се.) Проповед приликом славе црквене. О срећи. ОбдвЉ бст к в(ле$д 8 скк«з , к нглннн «8шн прентн, Н(Ж< е»глт !5 вх царств!< евж!( 8ННТН. (Мат. 19. 24.) Видећи вас, блаточ. Хришћани, у лепом броју искупљене у овом св. дому молитвеном, стадох на ово св. место, да вам рекнем коју о оном, што највише волимо, о чем свагда говоримо, и што увек себи и својима желимо: а то је — о срећи земаљској. Говорећи о томе рећи ћемо прво: шта свет данашњи држи да је срећа и кога држи &а срећног, а шта је управо срећа и ко је доиста срећан и како се до среће долази. Данас се држи, да је срећа: новац и бо-

гатство и да је но томе срећап опај, који млого новаца и великог богатства има. Да је доиста тако сведочи несник неки, који за „Тврдицу" — а таких је данас доста и управо много — у иесми овако вели: „Звека злата, то му жеље: То жу санци, то му сновн, То му срећа и весеље, То му вера и богови!" Јест, данашњем је свегу — новац срећа; данашњи свет о новцу снева, у њему ужива; данашњи се свет у богатство узда, а злату се клаља и служи. А да би се до новца и богатства — до умишљене среће — дошло при томе се данас нп најмање не бира начин, нити иази пут, не гледа се ,је ли начин поштен, а пут правичан. Не, тражи се само новац, па ма се до њега дошло каквим год, баш и најгаднијим и најнеиоштенијим путем и начином, Као што опет о томе један пријатељ правде и поштења у једној књизи народној овако сведочи : „Данас важи лаж за мудрост, превара за вештину, непоштење за слабост, отимање и подвала за тециво." Но ми сви знамо, да лаж није мудрост, да превара није вештина, да неиоштење није слабост, нити је отимање и подвала тециво; него је у оних људи, који се тим гадним и човека недостојним средствима служе — образ дебео и црн, па не осећају срама и стида, нити им се на образу румен стида опазити може. Лагати, варати, отимати, затајати, закидати зна сваки, али не може сваког образ да подне се, то и тако чинити и радити. Да, сваки зна, шта је неправедно и непоштено, као што и сваки зна, шта је добро, лепо и законито; о чем и сам ап. Павле сведочи, говорећи : дзмцк! ке итЗфе законд ес итсткол!2, законндА ткорАТХ, сш закона не ил \8|| Ј1, СМ1И сеск с8тн законх. Иже акла к>тх д"кло законное написанно вх сердца^х СКОИ\&, СПОСЛ8ШЕСТК8к>фЕИ И/ИК сок'ксти, н ли> жд8 со„ога пол1ћ1слол12. ос8ждак>цшл1х, или 15» к^кцЈакирм/иа А то исто и једна српска нословица лено и јасно потврђује, велећи : „Зна и ђаво, што је право, ал' неће да ради". Јест, баш и најнепоштенији зна, да није леио лагати и варати и да ннје праведно и поштено затајати, закинути, отети; јер ако би ко њега преварио, ако би ко од њега што